Турска је позвала Вашингтон да промени одлуку и запретила „одмаздом без одлагања“, уз оцену да овакво понашање демонстрира „агресиван став САД“.
Дугогодишњи дописник из Турске Војислав Лалић за Спутњик каже да случај хапшења америчког свештеника, око кога се дигла велика прашина, заправо треба посматрати у ширем оквиру. Узроци ове ситуације и затезања америчко-турских односа су много дубљи и повлаче се већ годинама, каже Лалић.
„Турска и Сједињене Америчке Државе не могу да нађу заједнички језик око ситуације у Сирији. Вашингтон, односно Пентагон директно подржава и наоружава сиријске Курде који су се истински до сада борили против припадника Исламске државе. Заправо, питање је како би ситуација у Сирији изгледала да није било тих Курда, бар у овом пограничном делу према Турској? Међутим, у Анкари тврде да су ти сиријски Курди заправо терористи и не могу да опросте Пентагону што их не само подржава, него их и наоружава“, подсећа Лалић.
Он каже да је разлог за поремећај односа два стратешка савезника у оквиру НАТО-а и одлука Турске да купи руски ракетни систем С-400. Америка тобоже сматра да то оружје не може да се уклопи у НАТО систем одбране, па иако је уговор о куповини потписан, врши директан притисак на Анкару да одустане од тог посла. Треба подсетити и да Анкара тврди да јој није омогућено да купи амерички систем „Патриот“. Ситуација је много сложенија него што сада изгледа, каже Лалић.
„Група конгресмена је чак предложила да се Турска казни због хапшења овог свештеника, као и због куповине руских ракета С-400, да им се обустави испорука модерних авиона Ф-35. Тај предлог је поднесен Конгресу и на крају ће сигурно стићи до председника Трампа, који би требало да га верификује или одбаци. Турска иначе са неколико НАТО земаља учествује у производњи тог авиона“, подсећа наш саговорник.
Лалић каже да су санкције уведене турским министрима прилично симболичне, јер су у питању званичници који у САД немају готово никакву имовину.
Дугогодишњег дописника из Турске смо питали и шта би могла бити поменута одмазда због санкција уведених министрима те земље и да ли можда очекује да Турска ускрати гостопримство Американцима у бази Инџирлик.
„Опозиција предлаже да се Американци казне, чак и тако што би им се отказало то гостопримство. Ипак, мислим да се Турска неће усудити да иде толико далеко, иако Ердоган за разлику од својих претходника, очигледно није пуки послушник Вашингтона и Беле куће, он пре свега води рачуна о интересима своје земље у региону и тако се и понаша. Али нисам сигуран да ће се усудити да толико изазива моћног савезника с друге стране Атлантика“, каже Војислав Лалић.
Он се не слаже са ставом појединих аналитичара који тврде да је гужва око куповине руског ракетног система и ухапшеног свештеника један од знакова почетка изласка Турске из НАТО-а и да је у садашњим околностима то тешко очекивати.
„Ердоган је политичар који добро познаје нацију на чијем је челу, зна да они који га следе воле да чују тако крупне речи, не само на рачун Америке, већ и Немачке и Француске, када изриче тешке оптужбе, много више се обраћа домаћој јавности“, закључује Војислав Лалић у разговору за Спутњик.
