Нема алтернативе
Јулски резултат је 19,5 милијарди кубних метара, што је рекорд за овај месец. Укупно је од јануара до јула извоз премашио 117 милијарди кубика, што је скоро шест одсто више него прошле године.
Конкретно, испоруке у Немачку порасле су за 12,3 одсто, у Аустрију — за 48,3 одсто, у Холандију за 53,8 одсто, Француску 11,8 одсто, Хрватску — за 40,1 одсто, Данску — 11,9 одсто, Пољску — за 6,6 одсто. Све ово омогућава да се рачуна да ће текућа година бити рекордна по обиму извоза гаса.
Због бројних изјава европских политичара о плановима за диверсификацију извора енергије, нови рекорди руског гасног холдинга за многе стране аналитичаре представљали су велико изненађење.
Као главна алтернатива разматрала се енергија из обновљивих извора и испоруке природног течног гаса са Блиског истока и из САД.
Прогнозе за брз раст обновљивих извора енергије нису остварене, а природни течни гас никада није заузео значајно место у енергетском билансу Европе. Штавише, у односу на прошлу годину, испоруке течног природног гаса у Европу смањене су за скоро 13 одсто.
Ради се о томе да су за ово гориво пронађени други купци. Пре свега Кина, која је за шест месеци повећала куповину течног гаса за скоро 50 одсто. Јапан и Јужна Кореја такође повећавају потрошњу течног гаса.
На крају, ако је прошле године природни течни гас на азијском тржишту износио око седам долара по ммБту (милион британских термичких јединица), онда су у јуну ове године цене премашиле 11 долара. Не изненађује да су се сви добављачи овог горива преусмерили на азијско тржиште.
Европи остаје да попуњава своја складишта уобичајеним руским гасом. Тим пре што је он много јефтинији од природног течног гаса.
Ово сасвим одговара и „Гаспрому“ и његовим главним клијентима у Европској унији. Међутим, Вашингтону се не допада ситуација, с обзиром да сматра да због испорука руског горива Европа пада под политички утицај Москве. Један од главних циљева америчког председника је да се затвори пут руском гасу на европско тржиште.
Усмени договори
Доналд Трамп је 25. јула након трочасовних разговора добио од шефа Европске комисије Жан Клода Јункера обећање да ће Европа размотрити могућност изградње десетак нових терминала за пријем танкера течног природног гаса из Америке.
Западни медији ово су представили као безусловни пораз „Гаспрома“. Међутим, тржиште хартија од вредности никако није реаговало. Штавише, последње недеље јула акције руског гасног холдинга порасле су са 138 на 143 рубље.
Стручњаци су схватили да договор америчког председника и шефа Европске комисије заправо не значи ништа. Са једне стране, читав амерички течни природни гас уговорен је са азијским земљама, тако да једноставно нема шта да се испоручује Европи. Због тога су постојећи европски терминали оптерећени мање од четвртине.
Са друге стране, изградња нових терминала за пријем америчког горива коштаће ЕУ око десет милијарди евра (пола милијарде више од „Северног тока 2“). Због тога ће Европљани користити сва могућа одуговлачења и изговоре како би одложили овај пројекат на неодређено време.
Поглед у будућност
Заоштравање конкуренције на европском тржишту гаса је неизбежно. Сједињене Америчке Државе намеравају да преузму водећу позицију у снабдевању течним природним гасом, за који граде нова постројења за утечњавање гаса из шкриљаца.
До краја 2019. године производни капацитет САД за течни природни гас требало би да порасте скоро троструко, са данашњих 3,6 милијарди на 9,6 милијарди кубних стопа на дан (око 99 милијарди кубних метара годишње).
Уколико азијско тржиште не буде могло да прихвати све ове количине, америчке гасне компаније мораће за гас да траже нова тржишта. Пре свега у Европи.
Американци могу да се пробију на европско тржиште само уз помоћ политичких инструмената, с обзиром да је гасовод из Русије много конкурентнији по свим параметрима.
Али, како показује пракса, европски званичници већ су смислили прилично ефикасну тактику сарадње са Вашингтоном: они дају обећања које Трамп жели да чује, али у пракси настављају да раде оно што је најбоље за њих.
На пример, они обећавају да ће изградити нове терминале за амерички течни природни гас, али граде „Северни ток 2“. Упркос покушајима САД да блокирају овај пројекат, гасовод ће почети да ради до краја следеће године.
Ако Данска (последња земља која није дала сагласност на полагање цеви преко своје територије) одбије да учествује у пројекту, гасовод ће кренути другачијом рутом преко посебне економске зоне. При томе се неће променити укупна вредност „Северног тока 2“.
