Готово сваки четврти грађанин Немачке није рођен у тој земљи, или су му родитељи родом из иностранства. Главни разлог за снажан раст удела миграната је у томе што је већ дуже време стопа имиграције већа од оне у САД, која важи за имигрантску земљу.
Исто тако важан узрок је смањење становништва без мигрантског порекла годишње за пола милиона.
Колико се брзо дешавају промене у становништву показује детаљнији поглед на старосне групе.
Док данас у Немачкој живи 5,8 милиона грађана без мигранстког порекла у старости између 50 и 54 године, код млађих група је ситуација сасвим другачија.
Код старије генерације сваки десети грађанин Немачке има мигрантско порекло, а код младих је удео већ 38 одсто, преноси Танјуг.
Немачко друштво се од ’60-их година развијало у мигрантско друштво, констатују медији додајући да је Немачка постала најомиљенија европска дестинација свих категорија миграната — радна, породична или миграција у циљу добијања азила.
Према статистичарима из Визбадена, 51 одсто људи мигрантског порекла има немачки пасош или двојно држављанство, док су остатак странци. Поређења ради 2011. је „само“ 42 одсто имало немачки пасош.
Ова статистика базирана је, како је наведено, на микроцензусу, годишњег истраживања грађана. То истраживање је показало и да у Немачкој два и по милиона грађана претежно говори страним језиком.
Најчешће коришћени језици су турски, руски, пољски и арапски.
Уколико у једном домаћинству сви чланови имају страно порекло, у 55 одсто случајева користи се страни језик, али ако је само један део страног порекла, коришћење страног језика пада на седам одсто.
