Повећава се стопа царина на увоз одређених врста теретних возила, грађевинско-друмске технике, нафтна и гасна опрема, инструменти за прераду метала и бушење камена и оптичка влакна. Стопе ових царина биће од 25 до 40 одсто.
Процењује се да ће штета од америчких трговинских ограничења за руске извознике износити 537,6 милиона долара. Додатне царине Русије ће у овој фази износити 87,6 милиона долара годишње — то је накнада на коју земља сада има право према правилима Светске трговинске организације (СТО), објаснио је министар за економски развој Русије Максим Орешкин. Преосталих 450 милиона ће бити уведено за три године или одлуком СТО.
Метали раздора
Сједињене Америчке Државе су у марту увеле увозне царине на челик и алуминијум у износу од 25 и 10 одсто респективно, оправдавајући своје поступке националном безбедношћу. Оне су према Европској унији и низу других земаља ступиле на снагу у јуну.
Практично све државе, чији су произвођачи суочени са новим царинама, најавиле су да припремају узвратне мере. Неке од ових мера већ су уведене, што је повећало бојазан од трговинских ратова у свету.
Русија, као и друге чланице СТО — Кина, Индија, Европска унија, Канада, Мексико и Норвешка, већ је покренула спор са Сједињеним Америчким Државама. Крајем јуна Москва је упутила захтев за формалне консултације. Уколико се током консултација не пронађе узајамно прихватљиво решење спора, Русија ће затражити од СТО да успостави арбитражну групу и пребаци спор на њено разматрање.
Крајем маја руска страна је обавестила организацију о могућем увођењу царина на америчку робу у вредности од 537,6 милиона долара годишње, чији је годишњи обим испоруке Русији 3,16 милијарди долара.
Америчке царине постале камен спотицања и за односе између САД и Кине. Кина је као контрамеру наметнула царине за америчке пољопривредне производе, углавном из држава у којима су бирачи на изборима подржали актуелног председника Доналда Трампа. САД су, са своје стране, најавиле пакет помоћи од 12 милијарди долара својим пољопривредницима.
