00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
16:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Змајева жена“ - прича о Јелени Гатилузио, супрузи деспота Стефана Лазаревића
16:00
30 мин
СВЕТ СА СПУТЊИКОМ
Одбројавање пред најважније изборе на свету – шта ће бити дан после
17:00
60 мин
ДОК АНЂЕЛИ СПАВАЈУ
Слободан Бркић - очи које на оба света гледају
20:00
60 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери

Кеш на руке — избегавање папрених провизија банкама

Пратите нас
Ниједан пропис у Србији ни пензионере ни раднике не обавезује да до свог новца, пензија или плата, долазе преко банака.

Међу запосленима све је више оних који би своју плату радије видели у коверти, а не на рачуну. Тако би избегли банкарске трошкове за одржавање рачуна, картице, разна обавештења и опомене који годишње износе најмање 1.200 динара, а у зависности од банке у којима им је рачун и низа других околности — да ли користи и кредитну картицу и дозвољени минус — ти трошкови расту. А ако се на њих додају и камате за кредитне картице и дозвољени минус, могу да им „поједу“ најмање пола плате.

Наравно, и грађани су често сами криви јер не читају ситно штампана обавештења. Зато многи, иако чек као средство плаћања користе масовно, пре свега за одложено плаћање, нису знали да ни то није бесплатно. Банке наплаћују њихово издавање, најчешће од 15 до 30 динара за један, а поједине банке су доскора зарачунавале и „лежарину“ — сваки неупотребљени чек месечно је коштао 30 динара, па ако сте, на пример, купили нешто на одложено плаћање за десет месеци само то вас је коштало 300 динара. А неке банке су наплаћивале и још 100 динара на име „трошкова реализације“.

Покретање ове теме, у време када се прича о томе да развијене земље размишљају о укидању кеша и преласку на инстант банкарство, а да је исплата кеша „на руке“ пут до нелегалних трансакција, у Србији је разумљива јер банке на све начине покушавају да повећају своје зараде. Ако су смањиле камате на кредите и разне позајмице, то надомештавају разним закамуфлираним трошковима које наплаћују клијентима. Многе банке, на пример, неке услуге најаве као бесплатне у првих неколико месеци по отварању рачуна, а потом их папрено наплаћују.

Треба, пре свега, имати у виду да готовинске исплате не морају бити на црно. Сваки послодавац може, када плати све дажбине (држави порезе и доприносе пензионом и здравственом фонду) запосленоме плату уместо на рачун у банци да исплати на руке. У кешу.

Ниједан закон наше државе послодавцима не брани да радницима зараде исплаћују у кешу, али ретко ко то чини. Исплате у готовини не забрањује ниједан пропис из делокруга Народне банке Србије.

О томе да, ако већ немају потребу да у банци подижу кредит грађани могу да инсистирају да им плате буду исплаћене „на руке“, у данашњој „Енергији Спутњика“ Јелица Путниковић разговара са Даниелом Илић Красић, новинарком „Вечерњих новости“ и Душаном Узелцем, директором финансијског портала „Каматица“.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала