НАТО планира да изгради прву ваздухопловну базу за Западни Балкан у Албанији, а за почетак ће инвестирати 50 милиона евра у модернизацију базе у Кучову, тврди премијер те земље Еди Рама.
Он је нагласио да су у току директни разговори са САД, „стратешким партнером“ Албаније, како би се додатно модернизовали албански ваздухопловни капацитети, те да ће се одлука о изградњи базе ускоро наћи пред Конгресом САД.
Сергеј Јермаков из Руског института за стратешка истраживања каже да ову изјаву треба узети с великом резервом, али и да би сценарио оснивања базе у Албанији могао да буде прилично реалан. Пре свега, не видим изненађење у чињеници да је Албанија спремна да прими НАТО војнике и технику, каже Јермаков за Спутњик.
„На последњем самиту, земље-чланице НАТО-а су се договарале о повећању војног потенцијала и борбене готовости Алијансе, тада су се сложили и око ојачања војне компоненте на јужним границама НАТО-а. Балкан у том смислу игра веома важну улогу, јер даје НАТО-у приступ свим својим главним изазовима — од Русије до Северне Африке, односно читавом Медитеранско-црноморском региону“, каже он.
Анализирајући последњи самит НАТО-а у Бриселу, Душан Пророковић из Центра за стратешке алтернативе за Спутњик каже да су шансе да Балкан добије нову војну базу врло мале и поред притиска Доналда Трампа не европске чланице да се више новца троши на куповину новог наоружања, НАТО нема пара за нове базе, каже Пророковић.
„Вероватно се ради о покушају Едија Раме да се допадне Американцима и нешто им понуди. То треба сагледавати у контексту унутрашњих превирања у самој Албанији, пошто Рамина позиција више није ни изблиза комотна као пре две године. Дакле, нема неких претераних и великих разлога да се велике војне базе отварају нити у Албанији, нити у другим балканским земљама, делује да су Американци заокружили оно што су у нашем региону желели“, каже он.
Поред Бондстила на Косову и Метохији изграђене су чак четири војне базе у Бугарској, које још не функционишу у пуном капацитету. Ту је и база Девесело у Румунији, где треба да буду размештене балистичке ракете. Већ неколико деценија НАТО има базу у италијанском Авијану, немачком Рамштајну, али и Инџирлик у Турској. Због свега овога не видим неке претеране разлоге да се у Албанији отвори нова, каже Пророковић.
Он ипак не искључује могућност додатног улагања у балканским земљама и подсећа да постоји више врста војних инсталација које НАТО има по различитим земљама региона, те да се недавно доста говорило о активирању тузланског аеродрома, на коме су после рата били смештени амерички војници. Ако нешто и отворе у Албанији, то неће моћи да се пореди са гломазношћу војне базе. На црногорском мору усидрени су НАТО бродови, може да се говори о боравку неколико десетина или стотина војника, али све је то далеко од војне базе као што је Бондстил или Авијано, каже Пророковић.
„Што се тиче Црне Горе и Албаније, њихов улазак у НАТО је пре свега покушај да се овлада простором, односно да у случају неких даљих војних акција или интервенција Американци немају проблем са дислокацијом војске, прелетом преко територије тих земаља, мање се ради о њиховом учешћу у војним операцијама, или о потреби за територијом на којој ће се правити нека војна база која ће користити у наредним деценијама“, каже он.
Сергеј Јермаков подсећа да НАТО непрекидно користи антируску реторику, отворено говорећи о обуздавању Русије, али сматра да евентуална изградња базе и довлачење наоружања у Албанију није велика претња за Москву.
„Суседне балканске земље, које још нису приступиле НАТО-у, налазе се под притиском да се ускладе са стандардима НАТО-а и да усвоје његов модел европске безбедности, али под таквим притиском нису само балканске, већ и скандинавске земље“, подсећа наш саговорник из Москве.
Да је геостратешки гледано Скандинавија и уопште балтички регион за НАТО много атрактивнији од Балкана, тврди и његов колега из Београда. Разлог за то је „Северни ток“ и покушај спречавања било каквог повезивања, економског, политичког или војног, Немачке и Русије, тврди Пророковић.
„Стање се можда и промени, али не због нас, него пре свега због јачања руског утицаја на Балкану, као и због врло, врло нестабилне ситуације у Турској. Питање је, уколико се овим темпом настави, да ли ће Турска уопште остати у НАТО-у у наредним деценијама или ће из њега изаћи“, оцењује Пророковић на крају разговора за Спутњик.
