Србија је учествовала у трећој полуфиналној трци, у најнезгоднијој групи са Индијом и прошлогодишњим финалистима — Белорусијом и Казахстаном.
Сам старт трке је наговестио да ће то бити жестока борба. Тенкови су „летели“, „пливали“, „прескакали“ и савладавали препреке, пробијали се кроз облаке прашине… Војни полигон „Алабино“ се претворио у право бојно поље. Гусенице су стругале, шкрипале, гребале… Чуле су се детонације из тенковских топова, а у ваздуху се осећао мирис барута и горива.
У једном тренутку интервенисала је и противпожарна екипа са два моторна возила, након што је дошло до избијања пожара у пољу гађања.
И на трибинама је све „горело“. Навијало се из свег гласа, а подршку српским тенкистима пружио је и помоћник изасланика одбране Републике Србије у Русији потпуковник Јовица Босанчић.
Српска екипа лавовски се борила, упркос бројним пеховима са којима је била суочена од самог почетка трке.
„Нисмо завршили полуфиналну трку и то сматрамо неуспехом. Припремали смо се за ово три и по месеца, а претходну фазу такмичења, тј. индивидуалну трку, завршили смо онако како смо планирали, што нам је дало наду да можемо да се упустимо у борбу са најјачима. Извршили смо све потребне анализе и припреме и спремни кренули у полуфинале. Међутим, у току трке смо имали бројне техничке проблеме због којих успех гађања није био онакав какав смо желели. Сви ти проблеми су уносили додатну нервозу међу чланове посада, због чега су прављене и неке грешке које се досад нису дешавале“, рекао је за Спутњик руководилац екипе, потпуковник Саша Стојиљковић.
Потпуковник истиче да остаје жал што тенкисти Војске Србије нису завршили трку и стигли до циља.
„Имали смо проблема приликом попуне топа, па онда и приликом гађања. Заменили смо тенк, али су проблеми остали. Почетак краја се догодио приликом смене друге и треће посаде, када једноставно нисмо могли да покренемо тенк и због тога смо тражили техничку помоћ. То је трајало до следеће попуне топа, када је дошло до потпуног отказивања и више нисмо били у могућности да наставимо трку“, рекао је Стојиљковић.
Тенкисти Србије су упркос свим пеховима показали изузетан квалитет на овом такмичењу, а о томе сведочи и податак да је ова екипа у првој фази такмичења оборила досадашњи рекорд свих екипа Војске Србије које су досад учествовале на Тенковском биатлону.
„Знање и жељу екипе не може нико да оспори, јер су сви урадили оно што су најбоље могли у датој ситуацији, чак је током ’борбе‘ са тенком командир треће посаде потпоручник Душан Стеванчев повредио прст на руци. Нама предстоји детаљно преиспитивање свега оног што смо урадили, да лоцирамо проблеме и нам све ово послужи као једно велико искуство. Сва та нова сазнања искористићемо како у својим јединицама, тако и у припремама за нека наредна такмичења. Тенковски биатлон је такмичење, а не борба на живот и смрт. Само они који су учествовали знају који су то напори. Руководству и члановима посада одајем признање на вредном и поштеном раду, огромној жељи и њиховом максималном залагању. Пратићемо финале и честитати најбољима“, нагласио је потпуковник.
Финале Тенковског биатлона заказано је за 11. август, када се завршавају 4. Међународне војне игре, које се одржавају у Русији и још шест земаља, а на којима је учествовало више од пет хиљада војника тј. 189 екипа из 32 земље света.
