„Након распада СССР-а, пет држава је ушло у спор због Каспијског мора, што је ометало експлоатацију налазишта нафте. То је врло богат регион: каспијске залихе природног гаса и нафте се процењују на 20 милијарди барела“, рекла је Дос Сантосова.
Како је навела, сви ти ресурси и новац који они оне је „крајње неопходан некима од тих држава“, јер њихова економија није у најбољем стању. Споразум ће, према њеним речима, омогућити да се отвори пут инвестицијама у будуће инфраструктурне пројекте. Између осталог, ради се о експлоатацији великих нафтних поља Туркменистана, која ће тако бити спојена са „великим потрошачима тих ресурса, који се, наравно, налазе на Западу — у Европи“, нагласила је новинарка.
„Све се то десило у тренутку када се САД повлаче из нуклеарног споразума са Ираном, што ће актуализовати увођење додатних санкција против те земље. Русија се недавно суочила и са пооштравањем санкција у оквиру новог пакета рестриктивних мера“, додала је Сантосова.
Сада, наводи она, лидери Ирана и Русије могу да представе овај договор својим грађанима и другим каспијским државама као „договор између пријатеља“ који има „важан економски, стратешки и политички значај“ за тај регион и за Блиски исток.
Тачку о забрани присуства страних снага она је назвала одлучујућом победом Русије.
„Каспијско море је важан стратешки елемент с тачке гледишта нафто-гасних ресурса, али и најважнији елемент све амбициозније блискоисточне стратегије Русије и њених веза са Ираном у региону“, закључила је Дос Сантосова.