Лидери пет земаља — Русије, Азербејџана, Ирана, Казахстана и Туркменистана — потписали су у недељу Конвенцију о правном статусу Каспијског мора, на којој је рађено више од 20 година. Туркменистан на основу те конвенције рачуна на диверсификацију свог извоза гаса, решавањем проблема извођења туркменистанског природног гаса на спољно тржиште, на пример, у европске земље. Ашхабад верује да ће Конвенција омогућити изградњу Транскаспијски гасовод по дну Каспијског мора до Азербејџана и његово прикључивање на Трансанадолски гасовод (ТАНАП).
Тај гасовод подразумева испоручивање гаса из Азербејџана преко Грузије и турске ка грчкој граници, где би се наставио на Трансјадрански гасовод (ТАП) у Јужну Европу.
Основни потрошач туркменистанског гаса сада је Кина. Туркменистан по залихама природног гаса улази у прву четворку, заједно с Русијом, Ираном и Катаром.
„Кина је сада релативно диверсификовала свој увоз природног гаса. Рецимо, ако Туркменистан не буде могао да обезбеди стабилност испорука гаса у Кину, Кина би могла да га увози из Русије. Русија би самим тим могла да постане главни испоручилац гаса за Кину“, рекао је Хе Шаолин.
Он је додао да је Кина земља која има велику потребу за природним гасом и да Пекинг страхује за стабилност испорука.
Експерт је додао да је Кина раније највише увозила природни гас из Аустралије, али да није имала право на утврђивање фиксне цене, због чега је Аустралија могла да повећава цену по сопственом нахођењу.
Шаолин је додао да у садашњим условима Кина не може без Русије, као ни Русија без Кине.
Крајем маја 2014. године руски Гаспром и кинески ЦНПЦ потписали су споразум о испорукама руског гаса Кини источном маршрутом. Споразум је закључен на рок од 30 година и подразумева испоручивање руског гаса Кини у обиму од 38 милијарди кубних метара годишње магистралним гасоводом „Снага Сибира“. Укупна дужина гасовода биће 4.000 километара.
