У Црној Гори антисрпство је добило своју друштвену функцију: у тешко време економске трансформације, у којем се држава не сналази баш најбоље, потребно је скренути пажњу и наћи кривца где ће се та политичка мобилизација остварити, а Срби су одабрани као згодан кривац који подрива државу Црну Гору, оцењује социолог Илија Маловић.
Према последњем попису у Црној Гори скоро 30 одсто људи изјаснило се као Срби, али њих нема у органима државне управе — тек негде око пет одсто њих ради за државу, а како каже Маловић у емисији „Свет са Спутњиком“, то није крај њихових проблема: највећи је феномен који он назива „преламање у мозак“, односно стварање новог идентитета на основама које су до сада биле непознате.
„Црногорски идентитет је формиран на словенској солидарности, учешћу Црне Горе у реформи српског језика 19. века, у ослободилачким ратовима, на свести о савезу Србије и Црне Горе. Данас се формира један нови идентитет заснован на историјском ревизионизму који негира историјске везе са са Србијом“, истиче Маловић, напомињући да водећу улогу у томе играју „конвертити“.
Свака држава, објашњава наш саговорник, жели да угради неко ново историјску сећање, али Црна Гора је отишла вероватно најдаље градећи га од нуле.
„Нови црногорски идентитет више се ослања на конвертите, људе који су некад били Срби и православни, а сада су се променили, него што се ослања на људе који су изашли из индипендистичког покрета деведесетих. Већина људи који сада владају у Црној Гори, а који шире неистине, фалсификате и лажи и на томе граде нови идентитет су у ствари људи који су променили своје лично мишљење макар два-три пута у последњих 30 година“, примећује Илија Маловић.
Према његовом мишљењу, историјски ревизионизам је главна ствар када се говори о положају Срба у Црној Гори.
„Једна група у Црној Гори добила је државу на поклон да се њом игра и они нису могли да сањају да ће се то десити. Човек који се осећа као Црногорац, мора сваки дан да проверава новине и телевизију, да разуме шта тај дан значи бити Црногорац: неко ново слово, неке нове историјске чињенице, нови језик, нови пријатељи, нови историјски савези. Мало је срамота да се Његош преводи на новоцрногорски и да се пишу књиге где се Петровићи проглашавају инфантилним владарима“, објашњава Илија Маловић.
Према Србима по рецепту балтичких земаља
Члан Одбора Скупштине Србије за дијаспору Александар Чотрић слаже се да положај Срба у читавом региону није задовољавајући.
„Ми као матична земља и као институције Србије смо забринути због таквог статуса готово два милиона Срба који су изван граница данашње Србије. Положај се разликује од државе до државе, али генерално оно што карактерише тај положај јесте да се практично из године у годину смањује број Срба, да се њихов положај погоршава у свим сегментима, било да је реч о правном статусу, фактичком положају, осећају сигурности, имовинским правима, могућности запошљавања и читавом корпусу мањинских права“, упозорава Чотрић.
Он сматра да се ради по рецепту балтичких земаља, у којима је такав однос према руским заједницама.
„Руси су практично у статусу избрисаних, немају право на употребу руског језика, дискриминисани су по многим другим питањима", констатује посланик.
Алармантан положај Срба у Хрватској илуструје и истраживање Факултета политичких наука у Загребу, чији су резултати предочени на стручном скупу у том граду у организацији Срба у Хрватској. Како објашњава Чотрић, радили су упоредну анализу какве су шансе да посао добије човек који се зове Слободан Јовановић, односно Ивица Хорват.
„Дакле, они су се представљали под тим именима и онда звали и слали документације да конкуришу за посао. Не треба да вам причам какав је однос био према човеку који има очигледно српско име и презиме. Многи Срби су рекли да имају заправо један двојни идентитет, онај у оквиру куће и породице, и сасвим другачији када пређу кућни праг“, каже члан скупштинског Одбора за дијаспору.
Он наводи и пример своје рођаке Српкиње која је рођена и живи у Загребу, а која је морала да пређе у римокатоличанство.
„Рекла ми је да су на њу вршени страшни притисци, да је римокатолички свештеник долазио готово сваког дана и говорио јој да ће имати много проблема ако остане православна, да неће моћи да добије посао, да неће моћи никоме да кумује и предложио јој је да се покатоличи. Она је на то, нажалост, пристала, а много је таквих случајева“, описује Чотрић ситуацију.
Подсећа и на проблеме у вези са употребом ћирилице у Вуковару, као и на иницијативу у Сабору да се српским посланицима онемогући гласање о суштински важним питањима.
Према речима др Гојка Маловића, који прати права Срба у Хрватској и БиХ, у Републици Српској има око 980.000 становника, у Федерацији има око милион и пет стотина хиљада становника, али Срба у Федерацији Босне и Херцеговине има између 50 до 60 хиљада.
„Од предратних 500.000, остало их је свега 50.000, а створена је некаква фама да је на територији данашње Републике Српске извршено етничко чишћење. Република Српска је више мултиетничка, а број Хрвата и Бошњака на њеној територији већи, него што је број Срба на територији Федерације“, примећује Александар Чотрић.
Што се тиче Хрватске, каже др Маловић, та земља има јако добру правну регулативу кад је реч о мањинским правима, али „једно је правна регулатива, а друго је живот у пракси“.
Срби су у Хрватској, напомиње Гојко Маловић, некад били конститутивни народ, а данас се сматра да их има између три и четири одсто. Чотрић прецизира да је пре стотинак година Срба у Хрватској било 1.200.000, а данас их је испод 200.000, а тај негативни тренд се наставља и само је питање године када Срба на простору Хрватске више неће бити.
