Србија је трећи извозник воћа на руско тржиште, зато свака ситуација са привременом забраном извоза због робе која не одговара декларисаној, какав је сада случај са бресквама, изазива забринутост и запитаност зашто се то дешава и шта може да се предузме како се таква ситуација, а није прва, не би понављала.
Русија је од 15. августа привремено забранила увоз кајсија и брескви из Србије, заражених монилинијом, а у Министарству пољопривреде Србије раде на томе да се после анализе свих спорних пошиљки предузму мере које ће што пре довести до укидања привремене забране увоза из Србије.
Професор Пољопривредног факултета у Београду Миладин Шеварлић напомиње да појава трулежи која је зауставила извоз српских брескви није неуобичајена, јер је то воће после малине најосетљивије. Довољно је, каже, да неколико сати она буде без одговарајућег режима хлађења.
„Или је грешка била у хладњачи која је расхлађивала робу пре утовара у камион хладњачу, или је грешка била у току транспорта са режимом хлађења, јер је температура требало да буде до два степена Целзијуса у контејнеру хладњачи, или се дуже чекало на истовар, јер се некада чека и по три-четири дана“, каже Шеварлић за Спутњик.
Он напомиње да све зависи од шпедитера, или хладњачара који је припремао робу за транспорт, односно од тога да ли је роба била држана на одговарајућем систему хлађења.
„Потенцијално, свако воће је заражено тим спорама и када га једемо, једемо и њих, али су оне у тако малој концентрацији да нису шкодљиве. У неодговарајућем режиму складиштења, оне, међутим, доводе до појаве трулежи“, истиче професор Пољопривредног факултета, додајући да је утовар требало да контролише инспектор који је могао да уочи да ли је било појаве фактора ризика или не.
Он, међутим, сматра да ми немамо довољно инспектора, и поред тога што имамо више од шест хиљада незапослених агронома, од којих су многи завршили заштиту биља и могу да буду фитосанитарни инспектори.
Шеварлић је указао и на проблем што нам, према одлуци Министарства пољопривреде, воће и поврће на руско тржиште возе хладњаче чији је минимум носивости 500 тона.
Да ли због штедње или недостатка инспектора, тако имамо ситуацију да уместо више мањих хладњача, а свака изискује по једног инспектора који контролише робу, једну хладњачу али много веће носивости контролише такође само један инспектор, па је и већа могућност пропуста у контролисању, објашњава саговорник Спутњика.
„Мале хладњаче су избачене из система експорта воћа и поврћа за руско тржиште, што није добро јер код јагода, малина и осталог ситног воћа те мале хладњаче имају велику предност у односу на велике, због близине произвођача. Далеко је краће време када је роба изложена климатским факторима од бербе до смештаја у хладњачу код малих хладњача него код великих. У брдско-планинском подручју где се малине и гаје оне су изузетно значајне“, истиче Шеварлић.
Када уберете малину и она стоји три сата у гајбици у малињаку, или у транспорту до удаљене хладњаче, то је, како каже, готово.
Друго су, објашњава, јабуке јер оне могу да се транспортују и 100 километара до хладњаче, а ситно и лако кварљиво воће у оваквим температурним условима то не може да издржи.
Он, међутим, указује на то да се може предупредити ситуација која нам се сада десила са бресквама, како не бисмо ризиковали са извозом на нама значајно руско тржиште. На питање шта учинити одговара:
„Повећати број инспектора и за осетљиве врсте воћа дозволити хладњачама са мањим капацитетом, онима од 500 тона, да буду директни извозници и на руско тржиште, а затим водити рачуна да, као што се тражи лиценцирање хладњача, тако буду и лиценцирани шпедитери који транспортују воће до руског тржишта“.
