Према наводима медија, у јеку агресије, Анан је изјавио да „ваздушни удари на Југославију показују да свет даље неће толерисати да се земље које брутално крше људска права ’крију‘ иза Повеље УН, која на прво место ставља државни суверенитет“.
У говору 7. маја, у дану када су НАТО авиони гађали кинеску амбасаду у Београду, Анан је рекао да „заштита људских права мора да буде преча од државног суверенитета“, подсећају „Новости“.
За време боравка у Бриселу, где се налазио штаб за интервенцију против Југославије, Анан је био још конкретнији када је рекао да „употреба војне силе од стране једне регионалне организације, као што је рецимо НАТО, може у одређеним случајевима бити оправдана и без одобрења Савета безбедности“.
Војна акција спроведена је уз његову сагласност, али не и сагласност и одобрење Савета безбедности УН, што је Анан касније ипак осудио, подсећа „Блиц“.
„Много пута сам апеловао на власти Југославије и косовске Албанце да нађу мир уместо рата, компромис уместо конфликта. Дубоко жалим што упркос свим напорима међународне заједнице, југословенска влада остаје доследна у одбијању политичког споразума који би зауставио крвопролиће на Косову и осигурао одржив мир за становништво“, говорио је Анан, преноси Танјуг.
Трагично је да је дипломатија оманула, али постоје времена када употреба силе може бити легитимна за постизање мира, изјавио је Анан.
„Као генерални секретар Уједињених нација, много пута сам истакао, не само у релацији са Косовом, да Савет безбедности има примарну одговорност да задржи међународни мир и стабилност и то је експлицитно потврђено у Северноатлантском споразуму. Стога би Савет требало да буде умешан у било коју одлуку прибегавања сили“, наводи се у саопштењу које је Анан издао на дан почетка бомбардовања, 24. марта 1999, а пренео „Хистори канал“.
Нешто мање од месец дана пре почетка бомбардовања, Анан је одржао говор испред УН у којем је апеловао на све да се присете лекција из Босне.
„Крвави ратови у последњој деценији оставили су нас без илузија о томе колико је тешко зауставити унутрашње сукобе — разумом или силом — посебно против жеља владе суверене државе. Али, нису нас оставили без илузије о неопходности употребе силе када сва друга средства пропадну. Можда ћемо у бившој Југославији поново досегнути ту границу“, навео је, између осталог, у том говору.
Како је рекао, „хорор је присутан у животима стотина хиљада људи на Косову чији су животи насилно прекинути“.
„И сада, Рачак је додат на листу злочина против човечности почињених у бившој Југославији… Стога, дозволите ми да затражим да се сви — нарочито они са способношћу да делају — присетимо лекција из Босне. То подразумева пуно и безусловно поштовање људских права свих грађана на Косову, пуно и безусловно прихватање мировних преговора као једини начин решавања сукоба на Косову; и пуно и безусловно поштовање надлежности Међународног суда за ратне злочине у Хагу за све територије бивше Југославије“, говорио је Анан.
Према његовим речима, то је подразумевало и обезбеђивање људима на Косову степена аутономије у складу са њиховим потребама да живе живот без терора и насиља.
„Какав ће облик та аутономија имати не зависи само од жеље људи са Косова већ и од акција југословенских власти. Можемо само да се надамо да су и они научили лекције из Босне“, речи су Кофија Анана.
Као челника мировних операција Уједињених нација, Анана су критиковали што УН нису успеле да зауставе геноцид у Руанди деведесетих година прошлог века и геноцид у Сребреници 1995, преноси Н1.
„Масовна убиства у бившој Југославији и Руанди су срамота за УН, јер су страшни злочини почињени пред очима наших војника. Били смо у стању да спречимо те злочине, али уместо тога, ми смо повукли своје трупе. Земље-чланице Савета безбедности направиле су грешку. У суштини, сви ми смо заказали“, рекао је Анан на међународној конференцији о превенцији геноцида у Стокхолму.
