Изјава портпарола Кремља Дмитрија Пескова да нису постигнути никакви конкретни договори обрадовала је западне медије, који су пожурили са оценом да састанак „није донео резултате“. Међутим, такви коментари су исхитрени, јер је Песков и пре састанка, а и након њега, напоменуо да је циљ тог сусрета „размена ставова и информација о читавом низу актуелних питања“, тако да се и није могло очекивати да ће једним разговором бити решена „судбина света“.
Путин и Меркелова су разговарали о билатералним односима, истичући раст трговинске размене између Русије и Немачке, као и о ситуацији у Сирији, Ирану и у Украјини. Једна од важнијих тема била је и изградња „Северног тока 2“.
Лидери двеју земаља су се изјаснили против политизације пројекта гасовода „Северни ток 2“, а обе стране су потврдиле да тај пројекат не затвара транзит гаса преко Украјине.
Важан део разговора било је и решавање проблемa које ствара Вашингтон. Према писању америчких медија, у наредних неколико недеља могле би да ступе на снагу санкције против „Северног тока 2“ и свих компанија које су повезане са његовим финансирањем и његовом изградњом.
Руски експерти оцењују да је та ситуација комична, јер Доналд Трамп уводи санкције пошто је наводно забринут за енергетску безбедност Европе, која, с друге стране, заједно са Русијом гради тај гасовод.
Наравно, таква позиција не доприноси расту популарности америчког лидера у Немачкој. Руски медији преносе резултате истраживања спроведеног у јулу, које показује да 64 одсто Немаца сматра да Трамп представља већу претњу по светску безбедност од Владимира Путина, кога тек 16 одсто испитаника види као већу претњу. Такође, 56 одсто Немаца сматра да је руски председник компетентнији од америчког председника, а свега пет одсто по том питању је на страни Трампа. Међутим, он је створио проблем, али на срећу, истичу експерти, постоји решење и за то.
„Неопходно је наставити изградњу ’Северног тока 2‘, а Немачка је већ почела да реализује тај пројекат. Јасно је да није све још решено, јер и даље постоје земље које заузимају негативан став по том питању, а то су: Данска, Пољска и балтичке земље. У сваком случају, пошто се тај гасовод већ гради, а за то је нарочито заинтересована Немачка, потпуно је јасно да ће он бити завршен, упркос свим препрекама и упркос свим притисцима Сједињених Америчких Држава“, каже за Спутњик руски политиколог Станислав Бишок.
На дневном реду било је и решавање сиријског сукоба. Путин је нагласио да је почео процес постепеног повратка избеглица и позвао европске државе да дају свој допринос да тај процес буде неповратан.
„Мислим да је овде у потпуности јасна ситуација. Немачка је заинтересована да сиријске избеглице које се налазе на њеној територији постепено почну да напуштају ту земљу, али они не могу да се врате у градове који су потпуно срушени, без инфраструктуре, водовода, итд. Тако да инклузиван приступ у овом случају подразумева омогућавање избеглицама да напусте Немачку, а да би се то десило потребно је у њиховој земљи направити услове за повратак. Јасно је да не желе сви да се врате из добро уређене Немачке у опустелу земљу. Сирија није богата земља, тамо нема средстава да сами брзо обнове те градове у које људи треба да се врате и зато је важно да се о том питању разговара и да се проналазе решења“, каже аналитичар.
Аналитичар истиче да Берлин нема другог избора и да ће морати да улаже у обнову Сирије, јер ће у супротном избеглице у тој земљи остати дуго, а то би довело до још већег пада рејтинга Меркелове.
Треће, лидери Русије и Немачке имају исти став о иранском питању. Путин и Меркелова су нагласили да се нуклеарни споразум са Ираном мора поштовати, упркос једностраном повлачењу САД из тог споразума и њиховим покушајима да и друге земље присиле да следе њихов пример.
Експерти кажу да је то још једна тема у којој постоји међусобно разумевање између Русије и Немачке, упркос САД.
Још једна кључна тема разговора била је украјинско питање. И овде, и поред разлике у приступима, није било противречја. Напротив, и Путин и Меркелова су истакли да Мински споразуми немају алтернативу.
Штавише, немачка канцеларка је предложила план за увођење мировних снага у Донбас и успостављање међународне администрације у том делу Украјине. Раније је Путин предложио увођење мировног контингента, али постојале су разлике са Западом о специфичним детаљима, које су очигледно биле још једна од тема разговора у Мезебергу.
Експерти кажу да сви већ дуго желе да се реши овај сукоб, а један од начина је увођење „плавих шлемова“. За то је, како кажу, потребна сагласност свих супротстављених страна и сада ће се радити на убеђивању Украјине да то прихвати.
Политиколози сматрају да је овај састанак био припрема за састанак у „нормандијском формату“.
Састанак је одржан у суботу увече, у резиденцији Владе Немачке Мезеберг, 70 километара од Берлина, без преводилаца, а како је саопштио портпарол Кремља Дмитриј Песков разговори су били „правовремени, озбиљни и детаљни“.
Већ сама вест о овом састанку изазвала је озбиљну забринутост у америчкој штампи, која сумња да је између Русије и Немачке закључен некакав „Мезебуршки пакт“ против САД, које непрестано уводе нове санкције против Русије, док Немачку притискају трговинским таксама.
Ово је други састанак лидера Русије и Немачке за последња три месеца, што говори о значају тих дијалога.
