Повод за то је забринутост да би Албанија са прозападно оријентисаним премијером Едијем Рамом могла да запали политичко буре барута, упозорава Ројтерс.
Наиме, Албанија и Косово желе почетком идуће године да укину заједничке границе, а то у бившим југословенским републикама подстиче забринутост због великоалбанског национализма, оцењује Ројтерс у анализи ситуације у региону.
Британска агенција, иначе, на почетку анализе подсећа да је неиспуњавањем обећања Европска унија разочарала проевропске елите на Балкану где, између осталог, и зато поново расту тензије и оживљавају опасне дебате о промени граница. Прошла су тек три месеца откад је Европска унија на самиту у Софији свечано обећала државама Западног Балкана блиске везе и перспективу приступања, а већ се рађају нове бриге, указује Ројтерс.
С једне стране, како се оцењује, владе неких балканских држава се питају колико уопште вреде обећања западних партнера у ЕУ и НАТО-у, а са друге стране управо због тога кључа у самом региону, где заговорници и противници ЕУ воде љуте битке.
За само пар дана, подсећа агенција, немачка канцеларка Ангела Меркел је два пута опоменула да пре приступања морају бити решени територијални конфликти у региону, при чему су границе неупитне. Када је реч о претњи укидањем границе између Албаније и Косова Ројтерс указује да би то имало последице и на Македонију, где живи један део албанског становништва.
Дебату о повлачењу нових граница, како се наводи, распирује и Србија. Председник Александар Вучић увео је у игру размену територија између Србије и Косова како би се решио проблем српске мањине на северу Косова који и даље тиња, наводи Ројтерс.
„Али свако померање граница у региону је веома опасно“, упозорава Улф Брунбауер, директор Института за Југоисточну и Источну Европу на Универзитету Регенсбург, преноси Танјуг.
Он указује да би то могло да охрабри Србе у БиХ да теже отцепљењу своје територије и припајању Србији. Брунбауер, али и европске дипломате, сматрају да постоји извесна веза између политике ЕУ и поновног оживљавања дебате о границама на Балкану.
„Степен фрустрације код проевропске елите је прилично висок“, констатује он.
Разлог за то је, истиче он, што ЕУ не испуњава своја обећања. Управо блиски партнери Немачке, као што су Француска и Холандија, спречавају ЕУ да отвори преговоре са Албанијом и Македонијом, иако су оне, према оцени ЕК, испуниле све критеријуме.
Председник Француске Емануел Макрон суочен је са унутарполитичким стрепњама да би дебата о проширењу ЕУ могла да подстакне јачање десничарских популиста на предстојећим изборима за Европски парламент.
„То подстиче сумњу земаља региона у то колико уопште вреде обећања ЕУ“, сматра Брунбауер.
У свему томе, истиче Ројтерс, није посебно од помоћи амерички председник Доналд Трамп, који је недавно описао Црногорце као агресиван народ.
„Може се очекивати да ће земље као што је Русија попунити вакуум који оставља ЕУ“, сматра Брунбауер.
Ројтерс такође наводи и да је Кина веома присутна у региону.
