Нема промена граница на Западном Балкану, то изгледа мора сваки пут да се понавља, прилично децидно је поручила немачка канцеларка Ангела Меркел. Мада је то изјавила после састанка са председавајућим Већа министара Босне и Херцеговине Денисом Звиздићем, порука се односила како на БиХ, тако и на Косово, односно на цео Западни Балкан, истиче за Спутњик дописник РТС-а у Немачкој Ненад Радичевић.
На питање да ли је после њене изјаве заиста беспредметна свака даља прича о разграничењу са Албанцима на Косову и да ли њене речи имају толику снагу с обзиром на њену пољуљану позицију после избора у Немачкој, Радичевић сматра да је снага њених речи и даље јака.
То што је Меркелова једва саставила своју Владу није, сматра он, толико пољуљало њен утицај унутар ЕУ.
„Нема јачих играча унутар ЕУ. Видели смо и став Француске и велико је питање ко би у ЕУ подржао разграничење, односно мењање постојећег стања. Можда њена снага није јака по неким другим питањима, али по овом питању унутар ЕУ нема никог ко заговара нешто супротно. Чини ми се да је тај став јак и да може да представља ставове ЕУ“, каже саговорник Спутњика.
На подсећање да је став дипломата да о том питању ипак неће одлучивати Немачка, која је регионална сила, већ светске силе, чланице Савета безбедности УН, односно САД, Русија и Кина, Радичевић напомиње да је Немачка недавно први пут изабрана међу несталне чланице СБ УН. Уз то, он напомиње да је Немачка регионална сила, али у региону у којем се све то и дешава.
„Она нема велики утицај у југоисточној Азији, али у Европи, мора се признати, има утицај, а када говоримо о разграничењу, Србији, питању Косова, немачки утицај је огроман. Њен утицај се заснива и на томе што је она економска сила и највећи инвеститор у Србији. Самим тим има одређене полуге“, указује дописник из Немачке.
На питање како да се у тој ситуацији и даље гура идеја о разграничењу и можемо ли имати економску штету уколико се супротставимо немачком ставу, Радичевић каже да све зависи докле Србија буде ишла.
„Уколико буде гурала ту причу, не у смислу разграничења, али спречавања примене нечег што је договорено, али и обећано у разговорима са немачким политичарима, може доћи до смањења подршке Србији. Можда не моменталног повлачења немачких инвестиција, али могло би да доведе до недолажења нових“, објашњава саговорник Спутњика.
Он додаје да је Вучић, очигледно, те своје идеје о Косову изнео у разговору са Меркеловом пре који месец и чули смо од самог Вучића да се они нису сагласили по том питању, да Србија нема немачку подршку, а да Меркелова има друге идеје.
Радичевић подсећа на модел две Немачке у време Хладног рата када Западна Немачка није директно признала Источну Немачку, али је пристала да она буде чланица УН.
„То је неко креативно решење које у Немачкој очекују од Србије и очекују од ње да не спречава чланство Косова у свим међународним организацијама, укључујући и Уједињене нације. То можда не говоре толико јасно у јавности, али говоре врло јасно на свим састанцима са представницима свих земаља на Балкану“, наглашава Радичевић.
На питање да ли би Немачка пристала на договор о Косову до кога дођу обе стране, уколико би га прихватила Америка, он каже да није сигуран. Подсећа на дешавања са Ираном и изласком САД из нуклеарног споразума и увођења санкција Техерану, што се Европи уопште не допада.
„Нисам сигуран да ће Европа бити, како је то некад помало поспрдно називају, слушкиња Америке. Можда ће једног дана у некој дипломатској форми пристати, али не бих тако лако рекао да ће, ако Америка пристане на нешто, сасвим сигурно и Европа пристати на то. Али ни Русија. Просто, нисам баш сигуран да би на ту неку врсту разграничења Русија пристала тако лако“, каже Радичевић.
