Заједно са помоћи добијеном од ММФ-а, кредити дати Грчкој од 2010. године достигли су 260 милијарди евра, што је највећа сума у историји финансијске помоћи некој земљи.
Василис Коркидис, председник Грчке федерације трговине и предузетништва, за Спутњик оцењује да је крај Меморандума о разумевању који је та земља склопила са Европском комисијом позитиван корак, али да ће период који следи бити тежак.
„Ако говоримо о малом и средњем бизнису, могу рећи да ће дан по окончању овог аранжмана бити дан за размишљање, а не за празновање, јер је без редовног посла остало око 920.000 људи, а без прилике да ради остало је 244.000 хонорараца. То је, укупно гледано, велики терет и зато морамо надокнадити 25 одсто БДП који смо изгубили за време кризе. Такође, ако говоримо о трговини, треба рећи да се обрт са 73 милијарде долара смањио на 35 милијарди евра. Зато бисмо хтели да видимо суштински, а не само формални излазак из кредитног аранжмана“, примећује Коркидис.
Он додаје да је суштина у повећању плата, укидању контроле над капиталом и побољшању ликвидности тржишта од стране банака.
„Такође, волели бисмо да видимо крај превисоким порезима за физичка и правна лица, па излазак из аранжмана означава тежак рад у поменутим сферама“, напомиње Коркидис.
На питање да ли се окончање кредитног аранжмана за Грчку може довести у везу са споразумом те земље и Македоније о промени имена бивше југословенске републике, Милан Игрутиновић из Института за европске студије каже да је то мало вероватно, јер је аранжман са Грком договорен још пре три године.
„У тајмингу његовог окончања ништа није спорно, јер се очекивало да ће у августу то бити одобрено. Такође, у последњих годину дана мониторинг је указивао да ће Грчка успети, односно да ће њене бројке и буџет бити такви да ће изазвати позитивну реакцију код европске тројке. Зато би било тешко рећи да постоји неки краткорочни ’дил‘ који је усмерио тај споразум ка позитивном решењу, односно ка давању сагласности Грчкој, а који би био везан за неке текуће преговоре између Македоније и Грчке у вези са решењем њиховог међусобног спора“, каже Игрутиновић.
Према његовим речима, Грчка је далеко од тога да је „стала на ноге“ и вероватно је читаву деценију далеко од БДП-а који је имала у годинама пре светске економске кризе. Ипак, додаје наш саговорник, реално је очекивати да ће та земља остварити осетнији економски раст.
„Ако они буду имали раст између 1,5 и 2,5 одсто, а без некаквих драконских мера штедње какве су имали последних десет година, то ће значити некакав лагани опоравак и то не само државног буџета, статистике и бројки, већ и неку врсту релаксације за само становништво. Тако да Грчка вероватније улази у период који је упоредив са периодом које су имале Португалија и Шпанија претходних пар година и које јесу доживеле одређен опоравак“, оцењује Игрутиновић.
Како каже, Грчку идуће године чекају и избори, па је врло могуће да ће доћи и до промене власти.
„Нова демократија, партија која за сада води у анкетама, јесте део тог мејнстрима који је сагласан са тим пакетима мера и која, претпостављам, неће драматичније мењати економску политику, већ ће покушавати да поспеши раст и да се популацији представи као влада за коју се везује финални излазак из кризе“, указује Игрутиновић.
И Рој Ц. Смит, професор емеритус са Универзитета Њујорк, сматра да ће се наставити дуга борба за повратак Грчке у нормалу.
„Она тек треба да поново изгради своју економију тако да буде конкурентна остатку ЕУ, што значи развијање способности за извоз роба и услуга које нису само из домена туризма и пољопривреде. То ће са друге стране значити више индустријског развоја, приватизације и привлачења страног капитала, него што је то био случај претходних година. Како би се то спровело у дело потребно је пронаћи више политичког јединства о економским питањима. Ако се то не уради, биће поновљена потреба да се узме у обзир повлачење из евра, што Грци до сада нису желели да раде. Грчка би требало да гледа на наредну деценију као на суштинску економску реконструкцију након велике несреће. Биће тешко, али свакако мање тешко уколико грчки народ прихвати то као заједнички циљ и изабере компетентне људе да то спроведу“, каже Смит.
