Британски „Гардијан“, у тексту под насловом „Може ли размена територија између Србије и Косова да доведе до сукоба“, наводи да критичари потенцијалног „разграничења по етничкој линији“ сматрају да би то могло да буде опасно.
„То би могао да буде споразум који би Балкану донео трајно решење, просперитет и европске интеграције, или би могао да урони регион у обновљени конфликт“, наводи „Гардијан“.
Како се наводи, председник Србије Александар Вучић спрема се да посети Косово наредног месеца, док се помињу идеје о размени територија по етничкој линији.
Вучић и косовски председник Хашим Тачи наставиће такође и дијалог, под моноторингом ЕУ у Бриселу, а који би требало и коначно да донесе трајан споразум између Београда и Приштине и отворен пут за чланство у ЕУ за обе стране.
„Међутим, све је већа забринутост када се говори о подели Косова. Критичари наводе да би то могло да отвори ’Пандорину кутију‘ на Балкану, са потенцијалним потресима у етнички мешовитој Босни и Херцеговини и Македонији. Чак и у Албанији, која се граничи са Косовом, многе подела узнемирава, а премијера Едија Раму оптужују за ’некарактеристичну тишину‘“, наводи "Гардијан".
Додаје се да ће Вучић своју посету Косову најављену за 9. септембар искористити да изложи „смернице и правце државне политике према Косову“. Раније овог месеца, рекао је да се залаже за разграничење по етничкој линији, што би значило да север Косова, у ком је већинско српско становништво, буде интегрисан у Србију, додаје „Гардијан“.
Шеф кабинета косовског председника Беким Чолаку рекао је да споразум мора да буде коначан и историјски, како би се спор између Београда и Приштине решио за сва времена.
„Обе стране, укључујући и међународну заједницу, пажљиво размишљају, размишљају креативно, покушавају да нађу решење прихватљиво за обе стране. Циљеви Косова су јасни: на подели по етничкој линији, на мирном регулисању граница и узајамном признању“, рекао је Чолаку.
„Гардијан“ преноси и поједине наводе да би Прешевска долина могла да буде „размењена“. Већину становника Косова чине етнички Албанци.
„Косово се борило у крвавом рату за независност од Србије 1998. и 1999, прогласило је независност 2008. године, али Београд и даље на Косово гледа као на своју покрајину. Русија је блокирала пријем Косова у УН, а пет чланица ЕУ не признаје Косово као независну државу. Извори из српске Владе наводе да се расположење међународне заједнице о потенцијалној подели Косова мења, упркос противљењу немачке канцеларке Ангеле Меркел. Министар спољних послова Србије Ивица Дачић састао се у јулу са зетом Доналда Трампа Џерадом Кушнером и дискутовали су о подели“, наводи „Гардијан“.
„Разговарају, различите опције су на столу. Америчка позиција се мења од потпуног противљења подели, до тога да је вољна да дискутује о тој опцији. Француска је такође прилично позитивног става о томе. Немачка није“, наводи извор из Владе, преноси „Гардијан“.
И у косовској Влади наводе да се неки у међународној заједници све више отварају према тој опцији.
Обе стране су, како се наводи, свесне да коначан договор и даље остаје озбиљан изазов. „Гардијан“ наводи да Београд не открива „тактике преговарања“.
„Имаћемо у унутрашњости доста проблема. Нико није спреман да размишља о решењу, од СПЦ до опозиције“, наводи тај извор за „Гардијан“.
Критичари наводе да би поновно цртање граница по етничкој линији било опасно за остатак Балкана, након крвавих сукоба због којих је уследио распад Југославије.
„Злокобан план о подели Косова вратиће нас назад у хорор из деведесетих. Идеја о етнички чистим територијама постаће модел који ће створити домино ефекат широм Европе и учврстити радикалне идеологије“, рекао је игуман манастира Високи Дечани Сава Јањић.
Чолаку наводи да међусобно прихватљиво решење „неће дестабилизовати регион и да не може да доведе до домино ефекта“. Међутим, било каква територијална нагодба биће пажљиво разматрана у Босни и Херцеговини, где Република Српска прети отцепљењем, а и у Македонији, где четвртину становништва чине етнички Албанци, концентрисани на западу и северу земље.
„Подела Косова би могла да отвори Пандорину кутију на Балкану. То је савршена формула за нову катастрофу на западном Балкану. Крхка државност Босне и Херцеговине може да испари пред нашим очима, ширећи нову спиралу национализма. То би могло да охрабри албанске екстремисте да траже исто решење у Македонији“, наводи неименовани бивши високи званичник Босне и Херцеговине.
Упркос далекој перспективи чланства у ЕУ за већину земаља региона, министар спољних послова Македоније Никола Димитров рекао је „Гардијану“ да једина „одржива визија стабилног Балкана, јесте она у којој границе нису битне — регион пријатељских земаља које су чланице ЕУ“.
Како „Гардијан“ пише, било какава подела била би непопуларна и на Косову, где слаби Тачијева моћ.
„Председник је био политички лидер ОВК, али његова популарност све више опада и суочава се са потенцијалном претњом новооснованог специјалног суда за наводне злочине које је починила ОВК“, додаје „Гардијан“.
