Наслаге леда су пронађене на северном и јужном полу Месеца и вероватно су древног порекла. За проналазак је заслужна индијска мисија — Чандрајан 1, чији су инструменти истраживали Месец између 2008. и 2009. године.
Резултати мисије објављени су у стручном часопису ПНАС, преноси Б 92.
Дистрибуција наслага леда је неједнака. На јужном полу већина леда је концентрисана у кратерима, док је на северном полу лед ређи и распрострањенији. Индијска мисија је користила уређај за мапирање минерала М3 и идентификовала три специфичности леда на површини Месеца.
М3 није само забележио рефлексију леда, већ је директно измерио начин на који молекули леда апсорбују инфрацрвену светлост. То значи да могу да се забележе разлике између агрегатних стања.
Температуре на Месецу дању могу да достигну и 100 степени, због чега на Месецу услови за површински лед нису повољни. Међутим, нагиб Месечеве осе износи 1,54 степена, па на Месечевим половима постоје места без дневне светлости.
Научници процењују да температура у трајно засењеним кратерима на Месечевим половима не прелази 157 степени, што кроз дужа раздобља доводи до стварања постојаних ледених наслага. Резултати мисије потврђују раније индиректне детекције површинског леда на јужном полу Месеца.
Међутим, ти резултати нису нужно доказивали присутност леда. Ако постоји довољно леда на површини, у неколико првих милиметара, вода би могла да буде доступна као ресурс за будуће мисије људи на Месец. Површински је лед пронађен и на другим телима Сунчевог система, на северном полу Меркура и на патуљастој планети Церера, наводи Би-Би-Си.
