Јаков Палија је рођен 1923. године у селу Пјадики на територији Пољске (сада део западне Украјине) у украјинској породици. Од 1943. године радио је као чувар у концентрационом логору Травњики, у којем је у оквиру операције „Рајнхард“ убијено на хиљаде Јевреја, а затим је служио у једном од СС батаљона. У логору је Палија служио као наоружани стражар, а једанпут је спречио бекство затвореника који су касније стрељани.
Палија је 1949. године дошао у Сједињене Америчке Државе и на основу тадашњег Закона о расељеним лицима, донетог да помогне избеглицама из Европе, остао је тамо да живи. Он је изјавио имиграционим властима да је током рата радио на фарми и фабрици намештаја и да никада није служио у војсци. Палија је 1957. године добио америчко држављанство.
1989. године други чувар логора Травњики препознао је Палију, након чега је специјално одељење Министарства правде САД, које се бави потрагом за нацистичким злочинцима, почело да истражује његове активности. Палија је 2001. године потврдио званичницима своју нацистичку прошлост. Он је тврдио да није сарађивао са СС-ом својевољно, већ под претњом смрти.
U.S. deports Jakiw Palij, 95-year-old former Nazi camp guard, to Germany: https://t.co/qroyd6xzEJ pic.twitter.com/qfMndCvUi4
— Jeffrey Guterman, Ph.D. (@JeffreyGuterman) August 21, 2018
Суд је 2003. године прогласио Палију кривим за ратне злочине и одузео му америчко држављанство, а годину дана касније донета је одлука о његовој депортацији. Али то није било могуће да се учини — Пољска и Украјина су одбиле да га приме, а он никада није био држављанин Немачке. Палија и његова жена су наставили да живе у кући у Квинсу, упркос редовним протестима локалне јеврејске заједнице.
Након доласка Доналда Трампа у Белу кућу, америчке власти су убрзале дипломатски рад за протеривање Палије: како је изјавио амерички амбасадор у Немачкој Ричард Гренел, који је ступио на дужност почетком 2018. године, Трамп је, пратећи га у Берлин, назвао питање депортације приоритетним.
Након неколико месеци активних преговора, немачке власти су пристале да приме Палију, потврђујући своју „моралну одговорност“ за злочине починилаца нацистичког режима. Према немачком закону, држава може да прихвати криминалца која није њен држављанин, ако је то у јавном интересу и ради се уз одобрење Министарства спољних послова.
Палију су 20. августа ухапсили агенти америчке Имиграционе службе, након чега је смештен у војни авион до Дизелдорфа. У Немачкој ће бивши чувар концентрационог логора живети у дому за старе у Алену. Канцеларија немачког тужилаштва саопштила је да је мало вероватно да ће му се судити због учињених злочина, јер највероватније неће бити могуће да се прикупи довољно доказа.
