Његова екселенција огласила се у уторак лежерним твитом који су, брже боље, преузели овдашњи медији, а који гласи:
„Занимљиво је да руске колеге подржавају паравојни камп за децу на Златибору, док @USEmbassySerbia подржава кошаркашке кампове, такмичења из географије и припреме средњошколаца за школовање у Америци“, поентирао је Скот.
У само једној реченици амерички дипломата у Београду успео је да сабере: неистину, обману, лицемерје, лажно хуманитарство и коначно — увредљиво уверење да су Срби лоботомирани и да испољавају пренаталну наивност.
Кренимо редом.
Скот најпре у свом твиту тврди да „руске колеге подржавају паравојни камп за децу на Златибору“.
Истине ради — држава Русија нема никакве везе са војним кампом за децу, који је прошле недеље отворен у општини Чајетина, па затим забрањен одлуком МУП-а Србије.
Нико од званичника Руске Федерације није подржао рад кампа за децу, а то нису учиниле ни Скотове, како то он каже, „колеге“ из Амбасаде Русије у Београду.
Организатор „Омладинско-патриотског кампа Златибор 2018“ је Удружење учесника оружаних сукоба у бившој Југославији, реализацију је помогла општина Чајетина, а обуку је водила и руска организација E.N.O.T. Corp, која нема додирних тачака са званичном државом Русијом.
Недвосмислен закључак — Кајл Скот не говори истину. Шири fake news (лажне вести).
Идемо даље.
Његова америчка екселенција нас, у цитираном твиту, коначно и прецизно упознаје шта је суштинска мисија Амбасаде САД, на чијем је челу.
Скот жели да каже да — док Руси спремају српску децу за рат (!?), Американци им помажу да буду бољи ђаци, кошаркаши и да познају географију. То је срж његове поруке српској јавности.
Дивна едукативно хуманитарна епопеја, на којој инсистира амбасадор Скот, неминовно нас и нерадо води до бројних паралела.
Наводимо неколико.
На пример, како би његова екселенција оценила рад руских деминера који од 2008. године, у оквиру Српско-руског хуманитарног центра, раде на чишћењу Србије од остатака НАТО бомби из 1999. године, које је сејала америчка војска.
Или пошто Амбасада помаже такмичења из географије, како би Кајл Скот одговорио на једно лагано питање из тог предмета: Да ли су Косово и Метохија саставни део Србије? Одговор његових „руских колега“ знамо. А знамо и Скотов.
Не би било лоше да амерички амбасадор, кад већ помаже ових дана кошаркашке кампове, погледа (ако већ није) филм „Небеска удица“, где се баш разарање кошаркашког терена у Београду НАТО бомбама узима као парадигма тадашњег убијања земље светских кошаркашких шампиона.
Искључиво због Скотовог бесрамног поређења да Американци организују припремање средњошколаца за школовање у Америци, док Руси подржавају „паравојну обуку деце“, принуђени смо на грозоморно подсећање.
НАТО снаге предвођене Америком 1999. године убиле су 79 српских малишана, ранили око 2.700 деце, срушили или оштетили 69 школа и 18 вртића, угрожена су била чак и породилишта…
И да не идемо дубље у овим изнуђеним, мучним, али адекватним паралелама…
Свакако, мора се рећи да је позитивна делатност Амбасаде САД да помаже кошаркашке кампове, географска такмичења и школовање у Америци. Све док то не користе за јефтине политикантске лекције Србима.
На крају, један савет твитерашу-филантропу Скоту, који истиче да организује едукативне програме за нове генерације. Било би корисно и да им покаже резултате америчке политике према Србији у савременој историји.
Не мора да иде далеко, довољно је да прошета Улицом кнеза Милоша и да им покаже срушене и разорене зграде у центру престонице Србије.
После тога, може да окачи и неки твит.
