На додатне америчке царине на турски челик и алуминијум, Анкара је одговорила покретањем поступка пред Светском трговинском организацијом (СТО) и затражила консултације у СТО са САД. Процене су да би у том америчко-турском спору, уколико обе стране за два месеца не нађу решење, случајем могао да се позабави ресорни комитет СТО за решавање трговинских спорова.
Шта то конкретно значи, шта може Турска да очекује, а шта евентуално СТО да предузме?
На то питање, саговорник Спутњика, професор Међународних финансија на Економском факултету у Београду Радован Ковачевић одговара да је Турска посегла за легитимним поступком једне чланице СТО.
Како напомиње, свака земља има право да покрене тај поступак уколико оцени и има економске доказе да је прекршен споразум СТО. Он, међутим, додаје да је друга ствар како ће тећи сами преговори у оквиру СТО, јер се отвара панел на којем треба да се изнесу разлози због којих је дошло до увођења већих царина, што треба да објасни америчка страна.
„То је један дугорочан процес. Али био је преседан када су Американци изгубили случај у оквиру СТО са Европљанима, а у вези са месом. Међутим, с обзиром на констелацију међународних односа, процене су сада незахвалне. Специфичност је што је амбијент оптерећен отвореним проблемима у трговини на неколико релација, САД-Кина, САД-Европа, САД и произвођачи нафте, тако да то може да буде један процес који подразумева дуго времена“, објаснио је Ковачевић.
Да би се ситуација анализирала неопходан је, како каже, процес доказивања који ће захтевати доста аргумената и на једној и на другој страни.
На питање какав је могући исход и какве су практичне последице по актере ове ситуације, професор Економског факултета подсећа да СТО, практично, представљају мултилатерални споразум који су потписале многе земље, између осталих и САД и Турска. А то значи да ако су га потписале онда треба и да се придржавају правила тог споразума, напомиње Ковачевић, подсећајући да су предвиђене и казне уколико једна страна докаже да ју је друга страна оштетила.
Дакле, ту одређена правила постоје, а колико ће се она поштовати, то је отворено питање, каже наш саговорник.
А трговински сукоб САД и Турске већ узима данак. Таман што се турска лира три дана опорављала после пада због првих санкција Вашингтона уведених због хапшења америчког свештеника Ендруа Брансона, после додатних царина она је пала близу четири одсто.
Све се то одразило на кредитни рејтинг Турске који је агенција Мудис снизила у статус „смећа“ и то са негативном прогнозом за будућност. А то практично значи скупље задуживање, јер инвеститори траже веће камате како би ушли у ризичну позајмицу.
„Није згодно ни за једну земљу када дође у сукоб са трговинским партнерима који су јако значајни за њен платни биланс, за инвестирање. У случају Турске, Америка је веома значајан партнер, тако да се последице осећају, пре свега, на девизном тржишту. И то је разлог због чега је дошло до притиска на лиру. Коначно, инвеститори су се делимично повукли и неки су одустали од својих обећања, тако да се појавио несклад између токова новца на девизном тржишту који врши притисак на лиру“, објашњава Ковачевић.
Он сматра да би стабилизацији турске лире допринело уколико би дошло до неког заокрета у приливу новца, а има наговештаја да ће ЕУ, а можда и Русија, повећати своје инвестиције у Турској.
На подсећање да су централне банке Катара и Турске управо потписале споразум о 15 милијарди долара инвестиција којима Доха покушава да помогне турској привреди у овој ситуацији, професор Економског факултета истиче да би свака земља у таквој ситуацији покушала да привуче инвестиције од оних земаља са којима има добре односе.
„И то је овога пута добар показатељ колико је значајно за земљу да има коректне финансијске, трговинске и друге односе са већином земаља. Јер када западне у кризу онда може да очекује одређену врсту помоћи од тих земаља“, рекао је Ковачевић за Спутњик.
