Сумње међу званичницима Европске уније да их је Велика Британија шпијунирала, како би добила осетљиве планове у вези са „брегзитом“, испуниле су новинске ступце у Британији прошле недеље. Међутим, за многе у Бриселу шпијунирање и пријатеља и непријатеља је једноставно посао као и сваки други.
За неке стране обавештајне агенције Брисел је „мета“, јер је домаћин и Европске уније и НАТО-а, док је за друге, попут неких афричких и блискоисточних безбедносних служби, фокус на великим дијаспорама које живе у Белгији, а које утичу на политику у својим матицама, пише бриселски портал.
Шеф аустријске обавештајне агенције Петер Гридлинг изјавио је у јуну да је „Брисел сада претекао Беч“ када је у питању густина „такозваних обавештајних служби ван ЕУ“.
Иако је шпијунирања увек било у Бриселу, са растом значаја ЕУ са бројем амбасада у граду, порастао је и број шпијуна.
„Хладни рат се вратио. Тренутно више страних агената ради у Бриселу, него у годинама пре пада Берлинског зида. Кинези, Руси, Американци, Мароканци — веома су присутни у Белгији“, рекао је неименовани бивши белгијски обавештајац и додао да је белгијска Безбедносна служба претходних година тражила од неких страних агената да напусте земљу.
Како се наводи, дипломате у Бриселу су свесне да их сваког дана надгледају.
„Постоји забринутост због велике активности страних обавештајаца“, рекао је бивши амерички амбасадор Хауард Гатман.
Како је рекао, његова канцеларија је редовно прегледана и у њој су тражени уређаји за прислушкивање, није било дозвољено људима да уносе телефон, али ван канцеларије није било начина да се спречи да вас неко прислушкује.
„У резиденцији је толико људи улазило и излазило, није било шансе да се спречи, једноставно сте претпостављали да вас Руси и Кинези слушају“, рекао је Гатман.
Прославе националних празника, када дипломате посећују амбасаде на пријемима, представљају најбоље прилике за обавештајне активности, рекао је Гатман и додао да су аташеи, који прате амбасадоре у таквим приликама, често тајни агенти Обавештајне службе.
„Због ЕУ и НАТО-а друге земље имају значајне дипломатске и економске мисије у Бриселу, што ствара окружење богато метама за све шпијунске службе“, изјавио је бивши високи званичник америчке Обавештајне службе, који није желео да му се зна име.
„У Брисел се лако улази и излази, што може да олакша осетљиве операције“, рекао је он.
Како се наводи, САД су далеко од невине стране на шпијунској сцени Брисела.
Немачки лист „Шпигл“ је 2013. године писао да су документи које је објавио узбуњивач Едвард Сноуден, указали да САД спроводе операцију електронског прислушкивања институција ЕУ у Бриселу и да су чак сакриле микрофоне у дипломатске мисије ЕУ у Вашингтону и УН.
Две године касније, немачки магазин је објавио да је америчка Обавештајна служба покушала путем немачких објеката да шпијунира друге владе, компаније и институције, укључујући и Европску комисију.
ЕК, Европски савет, Европски парламент и НАТО имају своје сопствене обавештајне службе, које раде на спречавању шпијунаже њихових зграда и приступа осетљивим документима.
У Европском савету су 2003. године откривени уређаји за прислушкивање, а белгијска истрага је „упрла прст“ на израелску Владу.
Безбедносне службе упозоравају и своје запослене да буду опрезни када о послу разговарају у кафићима и ресторанима.
„Знамо да постоје стране силе ван ЕУ, које покушавају да дођу до података. Наш генерални савет је да треба бити опрезан и пажљив у јавности“, рекао је виши званичник Безбедносне службе ЕУ.
Док међународне институције покушавају да контролишу оно што се дешава унутар њихових зграда, велики део контраобавештајног рада у граду спада у посао белгијске Службе државне безбедности.
„Свака служба има своје људе овде“, рекао је бивши виши званичник белгијске Обавештајне службе и додао да шпијунска активност у Бриселу обухвата области од енергије до одбране и политичких питања попут миграције.
Он је рекао да постоје пријатељске и непријатељске службе и додао да шпијуни генерално раде на тајном задатку као дипломате и тако се често представљају белгијској Безбедносној служби по доласку у Брисел.
Како се наводи, у земљи озлоглашеној по вишеструким слојевима Владе који се међусобно преплићу, где се врше координације између белгијских и европских безбедносних институција, има пуно простора за шпијуне и тешко их је ухватити кад се информације не деле међусобно, кажу стручњаци.
Осим тога, белгијске власти пред собом имају и друге изазове, нарочито откако је Брисел постао мета исламског тероризма.
„Све безбедносне службе су тренутно највише фокусиране на тероризам. Имамо проблема са мањком особља и ресурса. Фокус на тероризму не значи да су из фокуса изашлe сајбер и класична шпијунажа. Када не улажете у откривање извора, губите обавештајну позицију, што је тешко надокнадити“, изјавио је бивши белгијски обавештајац.
