Повлачење по судовима ће изгледа бити једна од првих активности немачког „Бајера“ по коначном преузимању и управо започетом интегрисању „Монсанта“, који је купио још пре две године за невероватних 66 милијарди долара.
Само неколико дана пре него што је прошле недеље кренуло интегрисање „Монсанта“ у „Бајер“, суд у Сан Франциску пресудио је да компанија „Монсанто“ мора да плати 289 милиона долара одштете Дивејну Џонсону оболелом од карцинома пошто није упозорио на ризик употребе њеног хербицида.
Суд је закључио да је хербицид „раундап“ допринео Џонсоновој (46) болести и да је „Монсанто“ требало да истакне упозорење о могућем ризику по здравље људи.
То је засад амерички епилог дугогодишњих научних студија, па и оних Светске здравствене организације, о могућој канцерогености хербицида „раундап“, чију трећину чини токсични „глифосат“.
О каквом „тоталном хербициду“ је реч види се и из истраживања фокусираног на високоплодну пољопривредну област делте Мисисипија. Спровела га је организација „Амерички геолошки живот“, а према резултатима објављеним 2015, „раундап“, „Монсантов“ главни убица корова, био је присутан у 75 одсто узорака кише и ваздуха.
Утврђено је да је „раундап“ последњих година још токсичнији него када је први пут одобрен за коришћење у пољопривреди, а његова претерана употреба узроковала је већи имунитет корова и инсеката на његове моћне отрове, па је „Монсанто“ прибегао чешћем прскању још јачим пестицидима.
„Монсантова“ трка за профитом и јефтином производњом захваљујући тако моћном хербициду који потпуно елиминише коров у највећој мери је „усрећила“ Латинску Америку, где су готово све пољопривредне површине, зарад што јефтиније хране, третиране „раундапом“, на који је једино отпорно генетски модификовано семе соје и кукуруза. А производи их, наравно, „Монсанто“.
Професор Пољопривредног факултета у Београду, Миладин Шеварлић, који је у Србији један од предводника анти-ГМО покрета и предлагач такве Декларације у Скупштини Србије, за Спутњик каже да је велики значај прве пресуде једног америчког суда, поготово ако она остане таква и након жалбе „Монсанта“.
Он подсећа да има више од 4.000 сличних тужби против „Монсанта“ пред америчким судовима и пресуда суда у Сан Франциску би била од огромног значаја за америчку судску праксу, чак и у другим америчким савезним државама јер ће моћи да се позивају на ту пресуду и скрате у многоме судски поступак, каже Шеварлић.
Саговорник Спутњика, међутим, напомиње да то није прва пресуда којом је хербицид „раундап“ проглашен узрочником тешке болести. Пре три године суд у Лиону је пресудио да „Монсантово“ представништво у Француској плати штету француском фармеру који је оболео због коришћена „раундапа“ на својој фарми. Тада је у судском поступку доказано да већи број ставки тог производа није тачно декларисан и да се ради о обмани корисника тог хербицида, који у примени има катастрофалне последице.
„У сваком случају, ово је велики ударац не више за ’Монсанто’ него за ’Бајер’ који га је коначно купио 7. јуна 2018. Претходно је ’Монсанто’ све своје активности преусмерио на ћерку фирму под другим називом јер је непосредно пре тога од америчких института купио методологију за производњу друге генерације ГМО, за коју се сматра да је 90 одсто поузданија од претходне. Зато се поставља питање да ли смо током протекле две деценије имали најгрубље виво експерименте на целокупном човечанству“, каже Шеварлић.
Он истиче да удараца за „Бајер“ представља како пресуда америчког суда, тако и недавна пресуда Европског суда, који је пресудио да и та друга генерација наводно безбедније методологије за производњу ГМО мора да пролази кроз исти поступак доказивања еколошке и здравствене безбедности, како за амбијент у природи, тако и за произвођаче и потрошаче тих производа добијених поступком примене „раундапа“ базираног на глифостату.
Шеварлић подсећа да је „Бајер“ купио „Монсанто“ за чак 66 милијарди долара и да се задужио код банака за 30 милијарди долара да би могао да преузме „Монсанто“.
„Није ми познато да је иједна држава у једном кредитном аранжману добила зајам од 30 милијарди долара, а камоли компанија. То указује на изузетно велику спрегу банкарског глобалистичког лобија и лобија фармацеутских и агрохемијских компанија“, истиче саговорник Спутњика.
Да је у том „заједничком наступу према трећим тржиштима“, пре свега неразвијеног дела света, битан био само профит, нису крили ни у „Монсанту“. Још пре 20 година је потпредседник те мултинационалне компаније, основане 1901. године у Сент Луису, без пардона изјавио да „компанија неће гарантовати сигурност хране коју производи, јер наш циљ је што већа продаја, а задатак министарства је да контролише безбедност“.
Један од правних саветника у случају против „Монсанта“, Роберт Кенеди Млађи, написао је резиме унакрсних испитивања адвоката-тужилаца и „Монсантових“ адвоката. У њему је откривен разоран образац „Монсантовог“ заташкавања тестова канцерогености, лажи и огромних количина новца којим су купована сведочења научних „експерата“ како би се подржале недоказане „Монсантове“ сигурносне тврдње да хербицид „раундап“ није канцероген.
Зато, какав год био исход извесне жалбе „Монсанта“, ефекат прве одлуке суда у Сан Франциску ће се осетити широм света и изазваће велике проблеме за читав ГМО агрохемијски пословни модел, сматра Вилијам Енгдал, консултант за стратешке ризике и предавач, дипломирани политиколог Принстон универзитета.
Забринути грађани широм света почињу да склапају коцкице и схватају да не само да нас лажу, него нас лажу са потенцијално смртоносним последицама, како то рече Енгдал.
