Управо је са тим циљем још пре 35 година основан Национални фонд за демократију (НЕД) — непрофитна организација са циљем промоције демократије, која се највећим делом финансира од средстава Конгреса и Министарства иностраних послова САД. Чак је својевремено и један од оснивача тог фонда Ален Вајнштајн рекао: „Много тога што ми данас радимо, раније је радила ЦИА“.
Та организација је била присутна у многим земљама, па и у Русији и то од 1992. до 2012. године, након чега је Москва донела одлуку да она мора да напусти земљу, под изговором да „утиче на политичке процесе у Русији и меша се у изборе, као и да врши утицај на институције и на јавно мњење“.
У њеној структури се налази неколико подорганизација, укључујући и Међународни републикански институт (ИРИ), предвођен републиканцем Џоном Мекејном, као и Национални демократски институт за међународне односе (НДИ), којим управља бивша државна секретарка Медлин Олбрајт. Све оне су проглашене непожељним у Русији, усвајањем одговарајућег закона још у мају 2015. године.
Према званичним подацима самог Фонда, активности су уско повезани са стварањем опозиционих и дисидентских покрета у земљама попут Србије и то у периоду од 1980. до 1990. године, а потом и у Русији, Кини, Северној Кореји и многим другим државама. И Викиликс је још 2011. године потврдио да је Фонд активно подржавао протесте у многим земљама, који су довели до „Арапског пролећа“.
Чак је и увела „Награду за демократију“ коју додељује сваке године, и то за активности заштите људских права и демократије, а међу лауреатима били су политички активисти и дисиденти пре свега из Русије, Кине, али и Косова, Северне Кореје, Авганистана, Мексика, Венецуеле, Кубе, Ирана и Украјине, као и читавог низа афричких и блискоисточних држава.
На једној од тих церемонија је био и новинар који се бави истраживачким новинарством Макс Блументал, који тврди да се НЕД бави управо тиме за шта Конгрес оптужује Русију — меша се у политику других држава, а једина разлика је што то чини, како тврди, „у име демократије“.
С тим у вези, како тврди, формиране су и различите медијске организације, као што је то случај са групом „Унификејшн“, која емитује свој програм у Јужној Кореји о дешавањима у Северној Кореји, самим тим формирајући јавно мњење на Западу о томе каква је ситуација, између осталог, и са људским правима у тој земљи.
Блументал истиче како је јасно да се много тога што је та медијска група објављивала испоставило као нетачно, али и да су људи, који су добијали новац да „причају своје приче“, једноставно нестајали са медијске сцене.
Он додаје и да је НЕД сличне ствари чинио и у Никарагви 1990-их година, у Русији и Монголији током 1996. године, затим у Венецуели 2002, па у Хаитију 2004, као и у Украјини 2014. године, док тренутно сличне активности обавља када је реч о Кини.
„Американци ни не слуте да кроз порезе финансирају управо ту организацију, која по свој суштини ради исто што ради и ЦИА. Дакле, овај Фонд можемо слободно назвати истуреним одељењем ЦИА, који финансира покрете и медије са циљем свргавања легално изабране власти, иако његови челници тврде да се боре за људска права, као и за идеје које заступају обични амерички грађани“, закључује он.
