„’Газиводе‘ су наш опстанак, наш развој. Без ’Газивода‘ Косово и Метохија не би ни постојали. Ако бисмо, рецимо, искључили воду у термоелектранама, оне би остале без производње. То би као последицу имало престанак снабдевања електричном енергијом, престао би сваки вид производње, престало би снабдевање пијаћом водом преко 700.000 људи, угасиле би се информационе технологије, угасио би се живот на КиМ“, објашњава Вуловић, због чега су „Газиводе“ важне и Приштини и један од главних разлога за њихову борбу да преузму контролу над Севером КиМ.
Сви аргументи да је питање власништва над хидросистемом „Газиводе“, којим управља Јавно предузеће за водоснабдевање и за производњу и дистрибуцију електричне енергије „Ибар“, са седиштем у Зубином Потоку, неспорно су на српској страни што би требало да буде и пресудно у евентуалној „корекцији граница“ или „разграничењу“ Приштине и Београда, убеђен је Вуловић.
Око 80 одсто површине језера Газиводе налази се у општини Зубин Поток, на северу Косова са већински српским становништвом, а мањим делом језеро припада општини Нови Пазар, навео је Вуловић.
Он подсећа да је градња бране и целог пројекта хидросистема финансирана из развојних средстава Светске банке ’70-их година прошлог века, а да је целокупни кредит у износу од нешто више од деветсто милиона евра отплатила Република Србија и један део Ђердап.
„Имао сам прилике да погледам све те оригиналне уговоре које је потписао Јосип Броз Тито. Учешће КиМ је у расељавању српског становништва са тих простора, заправо само у делу експропријације, која када ви видите колико је плаћен квадрат земље у односу на оно што им је Светска банка признала као капитал, он је нешто око 70 милиона евра, тако да је њихово учешће у градњи мање од један одсто“, казао је председник општине.
Додао је да се преко 95 одсто инфраструктуре тог предузећа налази на територији општине Зубин Поток, као и да се сто одсто профита остварује на истој територији, која од тога нема никакве користи.
„На годишњем нивоу ’Газиводе‘ остварују приходе веће од десет милиона евра, али ми од тога немамо баш никакве користи, а искључиво улаже Република Србија и локална самоуправа. По свим законима, Албанци су обавезни макар да плате за воду, али они и то користе бесплатно, заправо отимају уз одобрење међународне заједнице“, рекао је Вуловић.
Према његовим речима, данас у одржавање „Газивода“ улаже искључиво Република Србија и локална самоуправа, а за четири и по године ЈП „Ибар“, које се раније могло, каже, назвати рупом, данас представља једно од најугледнијих предузећа у Републици Србији, које поседује бонитетску оцену АА плус и ради се на томе да се дође до бонитетске оцене ААА, најјаче оцене на свету.
Упитан да ли би потпуна контрола Србије над „Газиводама“ могла да доведе до нових сукоба Срба и Албанаца, Вуловић је казао да је Косово и Метохија тренутно простор на којем се мало тога решава договором, већ се договори углавном постижу уз помоћ претњи.
Тако, каже он, када Косовској Митровици и Звечану, које се тренутно снабдевају водом из јужног дела Митровице, Албанци искључе воду због наводно због неплаћања електричне енергије, из „Газивода“ запрете да ће до 14.00 часова искључити воду, па ће 700.000 људи јужно од Ибра остати без воде, Албанци у наредних пола сата пусте воду.
Директор Јавног предузећа за водоснабдевање и за производњу и дистрибуцију електричне енергије „Ибар“ Срђан Вуловић наводи да ово предузеће коме тренутно ради 48 запослених, годишње производи 100 гигават-сати и према Приштини испоручујемо негде око 120 милиона кубних метара воде.
„Са овим бројем радника и оваквом производњом, годишњи реални профит може да буде до десетак милиона евра. Све ради наше предузеће, ми одржавамо, производимо, испоручујемо воду, а Албанци на југу све то наплаћују и узимају наш профит“, казао је Вуловић Танјугу.
Он наводи да сву електричну енергију коју произведу испоручују ЈП Електро-Космет из Косовске Митровице, што задовољава 40 одсто потребе северног Косова, казао је директор ЈП „Ибар“.
С обзиром да електричну енергију коју произведу нису у прилици да наплате, финансирају се тако што имају договор да Електро-Космет да на њихов трошак пребацују личне дохотке и трошкове неопходне за одржавање свих објеката…
Вуловић је подсетио је да је градња хидросистема Ибар — Лепенац почела 1972. године, те да су објекти постројења завршени осамдеседих година, када је и хидроелектрана почела да ради.
Како је навео, предузеће је пословало и радило у Приштини до ратних дешавања 1999. године, а од тада се средиште и управа сели у општину Зубин Поток, зато што се 90 одсто свих постројења којима газдује ЈП „Ибар-Лепенац“ налази на територији те општине.
С обзиром да није било могуће да се контролише рад у јужном делу српске покрајине, Влада је одлучила да 2004. године формира ново јавно предузеће са називом ЈП „Ибар“, које и данас ради и послује у општини Зубин Поток и газдује са имовином предузећа.
Имовина предузећа подразумева велико језеро, са великом браном „Газиводе“, мало језеро са браном „Придворица“, канал за водоснабдевање и са две станице за наводњавање.
Велико језеро је дугачко 24 километара, површине је 11 квадратних километара и запремине воде од 380 до 420 милиона кубних метара, а брана Газиводе је и највећа насута брана у Европи, висине 107 метара.
„Мала брана и акумулационо језеро ’Придворица‘ служи за снабдевање водом у два правца, од којих један иде у јужни део покрајине, према хидроелектрани ’Обилић‘ и за водоснабдевање јужних делова покрајине и за наводњавање“, казао је Вуловић и додао да је запремина бране до пола милиона кубних метара.
Предузеће газдује и са хидроелектраном, инсталисане снаге 2 пута 17,5 мегавата, те да годишње се произведе око 100 гигават-часова електричне енергије.
