Када се говори о регионалним сукобима, или сукобима „малих“ држава и народа, неретко се говори и о одговорности великих сила, које зарад својих интереса те сукобе подгревају и не дозвољавају да се окончају. Слична мишљења чула су се и чују се и данас када су у питању спорови на простору бивше Југославије, па и на Косову и Метохији.
Европски форум у западноаустријском градићу Алпбаху, на коме је, према писању медија, присуствовало неколико хиљада учесника, међу којима и шефови држава и влада, био је прилика за сусрет српског председника Александра Вучића и председника једнострано проглашеног независног Косова Хашима Тачија.
Њих двојица суочили су своје ставове две недеље пред наставак разговора Београда и Приштине, који се у Бриселу одржавају уз посредништво Европске уније.
Утисак је да је општи тон панела, коме су уз Вучића и Тачија присуствовали и аустријски председник Александер ван дер Белен, словеначки председник Борут Пахор и европски комесар за проширење Јоханес Хан, био да се и српска и албанска страна залажу за договор без уплитања великих сила, односно за договор који ће постићи Срби и Албанци, а велике сила га само аминовати.
„Нас двојица морамо да разговарамо и да тражимо решење које неће трајати две године или 20 година, него 200 година“, нагласио је Вучић, док је Тачи рекао да, иако се Вучић и он не воле, имају обавезу да седну за сто и разговарају како би покушали да постигну мировни споразум. Према Тачијевим речима, нико не треба да се плаши мировних преговора Косова и Србије.
Слично је свој говор интонирао и европски комесар за проширење Јоханес Хан, речима да ЕУ не би требало да нагиње неком решењу, као и да Београд и Приштина прво треба да постигну договор.
Срби и косовски Албанци тешко ће постићи договор без уплитања великих сила јер су се оне још почетком деведесетих умешале у југословенску кризу, каже за Спутњик политички аналитичар са КиМ Александар Стојановић.
„Учешће великих сила на простору Балкана је итекако присутно у доношењу одлука и у свим коначним решењима. Сетићемо се да су и пре двеста година велике силе, Британија, Русија и Турска, утицале на кројење граница на Балкану. Плашим се да је и сада тако“, објашњава Стојановић и додаје да, ако питање гласи да ли би се балкански народи лакше договорили без мешања великих сила, онда је одговор да би вероватно лакше нашли решење.
„Међутим, интенција мешања страних сила стално је присутна и мислим да ће се тај тренд и даље наставити тако што ће се једна од страна увек ослањати на неку од великих сила“, каже он.
Стојановић није сигуран да би Срби и Албанци могли да самостално постигну споразум којим би обе стране биле задовољне. То би могло да се постигне, сматра он, само уз прећутну подршку великих сила.
„У некој од фаза преговора то ће се вероватно и десити. Мислим да у овом тренутку простор за договор уопште не би ни био отворен да Американци нису то дозволили и дали неко време да виде како ће то да иде. Значи, нека од великих сила морала је у једном тренутку да дâ зелено светло и рок за договор“, наглашава Стојановић.
То је, према његовим речима, доказ да дијалог између Београда и Приштине не може да тече без мешања великих сила.
Иако Срби и Албанци до сада нису били у прилици да се стратешки договарају, не значи да то не могу да ураде убудуће, каже аналитичар Драгомир Анђелковић, који подсећа на споразум Британије и Ирске из 1922, као и на споразум који је Русија направила са Чеченијом.
„Срби и Албанци могу да се договоре ако буду остављени сами себи, јер интерес је Албанаца да нађу споразум са Србијом. Без Србије никада неће добити праву државност, макар и дела Косова. Никада неће ући у Уједињене нације нити ће их признати велики број земаља. Србија има интерес да добије назад макар део територије — сада мач лебди над територијом севера Косова“, објашњава Анђелковић и додаје да је српски интерес да север Косова буде реинтегрисан и да се добије специјалан статус за цркве и манастире.
Са друге стране, политика косовских Албанаца зависна је од политике њихових западних ментора, а албанска политичка сцена је подељена.
„Имамо двојицу јаких и још неколико мањих лидера у међусобном сукобу, који сваки потез гледају да наплате кроз рејтинг. Питање је имају ли капацитет да прихвате и касније имплементирају споразум док Београд има стабилну власт и може то да уради. Тако да је проблем на албанској страни — ограничава их и спољни и унутрашњи фактор. Да ли ће Тачи или неко други моћи да то превазиђе, видећемо“, каже Анђелковић.
Досад, западне силе су само симулирале српско-албански дијалог. Међутим, Запад је, према Анђелковићевим речима сада подељен и Америка би вероватно прихватила такав договор, док би Немачка, верује он, остала при својим садашњим ставовима јер се ради о личном престижу немачке канцеларке. Русија је, са своје стране, каже Анђелковић, спремна да прихвати договор Србије и косовских Албанаца.
Иако су велике силе данас мање јединствене него што су биле у прошлости, шансе за договор веће су него раније, закључује Анђелковић.
