Истраживање под називом „Европска оријентација грађана Србије“, у коме је учествовало 1.050 испитаника старијих од 18 година, рађено је према стандарду Евробарометра.
Подршка грађана реформама је, као и претходних година, веома висока, преноси Танјуг.
Од укупног броја испитаника, њих 68 одсто сматра да би реформе, неопходне за улазак наше земље у ЕУ, требало спроводити и мимо тога, због добробити грађана и стварања боље и уређеније Србије.
Кад је реч о бесповратној развојној помоћи Србији од 2000. године до данас, 24 одсто испитаника је препознало да је ЕУ највећи донатор нашој земљи у последњих 16 година, на другом месту се по перцепцији грађана налази Русија са 21 одсто, на трећем Кина са 17 и на четвртом Јапан са 12 одсто.
У односу на резултате истраживања од пре годину и по дана, из децембра 2016, број оних који као највећег даваоца помоћи Србији виде ЕУ порастао је за три одсто, док је број оних који су мислили да је реч о Русији — смањен за четири одсто.
Званични подаци говоре да у периоду од 2000. до краја 2016. године Европска унија и њене државе чланице са 4,31 милијарди евра реализованих бесповратних средстава представљају највеће донаторе, чиме су значајно допринели развоју Србије — појединачно гледано Европска комисија је донирала 2,96 милијарди евра, Немачка 368,21 милион евра, Шведска 232,11 милиона евра и Италија 187,72 милиона евра.
Све позитивне асоцијације на Европску унију имају тренд раста. На пример, грађани појам ЕУ повезују са бољим животом, вишим стандардом, благостањем, путовањима и то њих 21 одсто, док је у јуну 2017. године то чинило 10 одсто испитаника.
Највећи проценат грађана, њих 58 одсто, сматра да би проблеме Београда и Приштине требало решавати независно од тога да ли то тражи ЕУ, односно више од половине испитаника подржава опредељеност Владе Србије за наставак дијалога између Београда и Приштине и спремност да се на тај начин дође до одрживих решења.
Борбу против корупције (22 одсто), реформу здравственог система (16 одсто) и реформу правосуђа (12 одсто) грађани препознају као најзначајније и као оне које највише утичу на њихов свакодневни живот.
Следеће по важности су им реформе у области пољопривреде (10 одсто), затим образовања (9 одсто), боље заштите људских права (8 одсто) и заштите животне средине (5 одсто).
За највећи број грађана, њих 18 одсто, чланство у ЕУ представља пут ка бољој будућности младих људи, више могућности за запошљавање (16 одсто), могућност за слободније кретање унутар граница ЕУ (15 одсто), као и могућност да се уреди стање у нашој држави (11 одсто).
