О раду институције основане као споменик руске културе и стваралаштва Александра Сергејевича Пушкина разговарали смо на маргинама Конгреса слависта са Ксенијом Јегоровом, заменицом директора, која нам је говорила о огромном богатству Пушкинског дома који, поред Пушкинових, чува и рукописе највећег броја руских писаца:
„Бавимо се, пре свега, тумачењем текстова, читањем рукописа и издавањем академских издања сабраних дела руских писаца. Имамо рукописе и нацрте свих рукописа Александра Сергејевича, као и његову библиотеку. Чувамо и споменике древноруске књижевности, ту се могу наћи рукописне књиге из 13, 14, 16. века. Ту су и веома ретке ’северне‘ књиге, на пример, Карелијска апокалипса. То су православна издања с мноштвом цртежа, настала на основу библијске проблематике. Она су веома ретка, постоје у по једном примерку и налазе се у нашем рукописном одељењу. Северне фолклорне експедиције су доносиле са обала Белог мора разне споменике древне руске културе. Све је то у Пушкинском дому. Те експедиције су биле организоване и у совјетско време, шездесетих година, рецимо, а има их и данас. И дан-данас научници који изучавају руски фолклор, попуњавају наше ризнице највреднијим споменицима поморског и беломорског фолклора и рукописним издањима.“
За свој реферат на Конгресу Ксенија је изабрала тему која се тиче и Срба, на основу докумената које је открила у богатој архиви. Реч је о великом, прелепом, рестаурисаном албуму, посвећеном иностраним материјалима из фонда Пушкинског дома.
„У албуму Јелисавете Трубецке је више од десет радова посвећено делегацији аустријских Словена која је кренула у Москву 1867. године. Делегација је била у Петербургу, а циљ посете Москви било је учешће на етнографској изложби. Међутим, политички циљ је била аудијенција код руског цара. Аустријски Словени су желели слободу“, каже Јегорова.
Делегацију су, према њеним речима, чинили Срби, Чеси, и Хрвати.
„Педесетих година је колега, србо-кроатиста, растумачио неке рукописне изворе, неколико записа на српском језику, тако да сам могла да се ослањам на његове податке. Албум је веома леп, а најинтересантније је то што он још није познат, то су непознати материјали који се чувају код нас и они ће нам омогућити да донекле коригујемо нашу савремену научну представу о том познатом путовању аустријских Словена у Русију, на чешком је то ’Пут на Рус‘, не знам како то звучи у српској историографији. За посету Трубецкој се није знало, а она је, међутим, била домаћица у једном од виђенијих петербуршких салона. То што је једна тако угледна дама у петербуршком друштву примила целокупну делегацију и то што је сваки од чланова могао нешто да остави у њеном албуму, веома је важна чињеница. То значи да су Словени примљени озбиљно, саслушани су и постали су део петербуршког културног и политичког живота и друштва у том периоду.“
Тако је кнегиња Трубецка ипак отворила врата руске царевине „аустријским словенима“, с обзиром да историја нема податке да их је царица примила. Зато је у романима Црњанског остао „плави круг и у њему звезда“ као недосањани сан.
„Веома бисмо волели да о томе више зна, да то богатство постане доступно најширем кругу публике. У Рукописном одељењу има много српских рукописа, пре свега из фондова руских научника који су путовали по словенским земљама. За сада правимо прве кораке за отварање Пушкинског дома према свету. Ретко правимо велике изложбе, али сваки истраживач може да дође код нас у Петербург и да посети Рукописно одељење Пушкинског дома. Ту могу да му дају рукописе, може на њима да ради, да проучава каталоге. Нажалост, електронски каталог је још у изради, али сваки истраживач може да ради у складу са старом академском традицијом и да прегледа наше картотеке, а сарадници Рукописног одељења ће му помоћи да изабере потребне материјале. Изложбе су посвећене, пре свега, руским писцима. У октобру и новембру ће бити постављена велика изложба посвећена 200. годишњици Тургењева. Мислим да је то један од најважнијих културних догађаја у Санкт Петербургу. Имамо и изложбе на којима отварамо наше иностране фондове, на пример, руски писци-дипломате. То је прича о руској књижевности у улози амбасадора руске културе у свету.“
