Један немачки новинар питао је наиме Меркелову да коментарише догађања у источнонемачком граду Кемницу, у којем већ неколико дана дивљају неонацисти, а покрајинска се полиција показала неспособном да им се супротстави.
У међувремену је реаговао и савезни министар унутрашњих послова Хорст Зехофер, обећавши да ће савезна полиција помоћи локалној како би успоставиле ред и мир на улицама.
Меркелова је на питање новинара између осталог одговорила и следеће:
„У правној држави никако нема места за овакве насилне акције и овакво ширење и распиривање мржње, нити прогон људи на улицама. То нема везе с нашом правном државом, то желим још једном да нагласим, иако је то и јуче поручено из владе. Ни на једном месту нити на једној улици не сме бити таквих инцидената.“
Меркелова је, дакле, оштро осудила неонацистичко дивљање и јасно рекла да је оно у Немачкој неприхватљиво те да ће се државна сила томе најоштрије супротставити, пише Индекс, а преноси Танјуг.
Пленковић је у том тренутку стајао поред ње и стрпљиво слушао, али питање је да ли је нешто и научио, наводи се у коментару.
Наиме, за разлику од Меркелове и њене владе, која се јасно и оштро супротставља десничарском екстремизму и дивљању, од Пленковића се таква јасна осуда никад не може чути.
На пример, говорећи о неонацистима у Кемницу, Меркелова није почела, како се наводи, баљезгати о „осуди свих тоталитаризама“, него је јасно адресирала своје изјаве, док ХДЗ-овац Пленковић у вези са свим што се догађа у хрватском друштву — од претњи новинарима до антисрпске хистерије која се сада манифестује забрањивањем концерата — говори само уопштене фразе осуде, и то углавном када га новинари прикљеште питањима, па то мора да коментарише.
Меркелова је у недељу за немачку јавну телевизију АРД дала велики интервју у којем је, како су то пренели хрватски медији, бранила слободу штампе, независност судова, заштиту мањина и климе те будућност пензија.
Хрватски портал наводи да је Меркелова устала у одбрану свега онога о чему Пленковић никада не даје јасне изјаве, а камоли да се поставља као брана екстремизму.
Уместо да Пленковић као хрватски премијер брани слободу медија, он медије оптужује да против њега воде хибридни рат и да су сва открића у вези с муљажама око Агрокора, у које је и лично „умочен“, заправо већи проблем од тих муљажа.
О томе како функционише судство у Хрватској и колико је независно, не треба трошити речи, а и заштита мањина под Пленковићевом влашћу није нешто чиме би се Хрватска могла похвалити.
Иако воли да се представља као велики европејац и обожава да буде фотографисан уз Ангелу Меркел, с чијим је демохришћанима ХДЗ део Европске народне странке, Пленковић заправо води сасвим супротну политику у односу на немачку канцеларку.
Док она јасно осуђује неонацисте, он прича о „осуди свих тоталитаризама“; она брани слободу медија, он медије напада; она брани мањине, њега за мањине није брига; она истиче важност независности судства, под његовом влашцу хрватско судство доживљава нове нивое бламаже итд.
Стога би најављену ближу сарадњу Немачке и Хрватске требало искористити и за то да Пленковић научи како се јавно и одлучно бране демократија, слобода и правна држава када си на највишој позицији извршне власти у некој држави, закључује Индекс и додаје да хрватски премијер то може да научи од Ангеле Меркел, јер досад сам од себе очито није успео.
