У захтеву да се Тачију „вежу руке“ предњачи лидер Самоопредељења Аљбин Курти, који је позвао и странку косовског премијера Рамуша Харадинаја да својим гласовима подржи опозицију, јер сама нема довољно гласова да изгласа резолуцију.
Са или без резолуције која забрањује „корекцију граница“, Тачи нема подршку Парламента за преговоре са Београдом. Јер владин предлог платформе за те преговоре, којим се Тачи овлашћује да потпише финални документ, косовски Парламент није усвојио.
Политиколог са Косова Неџмедин Спахију каже да опозиција нема јасну визију кога би желела да види уместо Тачија, што је, како наводи, велики проблем. Исто тако, уверен је да је већина, па чак и странка Рамуша Харадинаја, спремна да подржи резолуцију коју захтева опозиција.
То, како каже, не значи да ће Тачи нестати са преговарачке мапе, јер је превише дуго у тој игри.
Наш саговорник сматра и да ова ситуација неће бити искоришћена да се у Парламенту смени Тачи са места председника, јер то сада не одговара никоме у албанском политичком естаблишменту.
„Није искључено да странка Харадинаја подржи ову опозициону резолуцију, јер су све странке, осим ПДК (Тачијева странка бивша), против било какве промене. С друге стране, Тачи је играч који зна да остане на површини и мислим да га овакве ствари неће омести“, каже Спахију.
Стефан Сурлић са Факултета политичких наука сматра да ће Тачи овај проблем решити, тако што ће пред народ изаћи са некаквом својом визијом и тако себе обезбедити од унутрашњих политичких противника. С друге стране, додаје наш саговорник, мало је извесно да ће неко други уместо Тачија наставити преговоре са Београдом.
„Међународна заједница добро зна на кога може да рачуна и то је увек пресудно. Није непознато да Тачи није омиљен политичар на Косову, али сви знају његову улогу на светском плану када је реч о косовском питању“, напомиње Сурлић.
Постоје и спекулације да Албанци сада раде све „у договору између себе“, као и са западним менторима. Наиме, теорија је да Тачи, иако нема овлашћење од Парламента, потпише финални споразум са Београдом. Албанци после тога имају отворену могућност да, уколико им споразум не буде одговарао у неким деловима, просто кажу да он није правно валидан.
То би значило да би Србија морала да се придржава свега што је потписала, јер је то услов за наставак пута ка ЕУ, док би Приштина могла да маневрише и даље и да избегава своје обавезе.
