Немачка, примећује Предраг Рајић из Центра за друштвену стабилност, свакако јесте кључни партнер Србије, али по питању Косова и Метохије нема инструменте где може да утиче на коначну одлуку и ту је много важније шта мисле Сједињене Државе.
Изјава Меркелове, према његовој оцени, свакако представља „драстично смекшавање става“.
Он у изјави за Спутњик подсећа да је после састанака са премијером Црне Горе Душком Марковићем и председавајућем Савета министара БиХ Денисом Звиздићем Меркелова врло резолутно изјављивала да је Берлин против промене граница, да су оне повучене 2008. године и да је Косово за њу затворена прича.
„Ово што сада каже да само треба бити опрезан има више карактер препоруке него што је чврст став. Дакле, она у принципу није за то, препоручује да се обрати пажња. Само фали да се допише: али уколико се ви договорите, ја ту не могу ништа“, констатује Рајић, што у његовом тумачењу значи да се Немачка неће противити нити користити инструменте које има да би спречила историјски договор Срба и Албанаца.
Он додаје да с обзиром да је Меркелова осетно смекшала након разговора с Трампом, то можда даје наду да је он тај који ју је смекшао, односно да је рекао да „има озбиљно разумевања за креативно решење на КиМ и да се српски фактор и став некако морају узети у обзир“.
Сличну оцену износи и др Слободан Зечевић из Института за европске студије, који такође сматра да у решавању косовског проблема одлучујућу улогу игра Вашингтон.
„На први поглед рекло би се да Немачка каже: добро, ако већ Америка хоће такав договор између Срба и Албанаца, ми немамо ништа против, али немојте случајно да то пренесете на Републику Српску или неки други део — ми смо за то да се чувају постојеће границе“, наводи Зечевић.
По његовом мишљењу, постоји континуитет немачке политике која је врло рада да са Србијом економски сарађује, „али није рада да види Србију као неки јак фактор на Балкану у смислу територијалног увећања или јачања“.
Зечевић скреће пажњу на Трампов нови, како каже, бизнис приступ спољној политици.
„Овде Трамп узима као бизнисмен досије по досије, случај по случај: хајде да видимо ово да решимо ако можемо. Прво наступа максималистички, нећемо вам дати ништа, онда каже — добро, хајде да направимо неки дил. Нама можда иде у прилог његов нови приступ где он узима Косово као посебан проблем и каже: добро, овде је проблем тих пар општина, ако ту можемо да завршимо посао и да имамо мир у кући, у реду је“, сликовито објашњава наш саговорник.
Рајић истиче да је Америка кључни „дил брокер“ на КиМ, будући да је утицај САД највећи и да су оне војно најприсутније на Балкану, поготову на Косову, као и њихов утицај на албански фактор.
С друге стране, додаје он, уколико се продуби сукоб на релацији Берлин—Вашингтон и геополитичко тржиште Западног Балкана може постати много интересантније и једнима и другима, па ће, фигуративно речено, бити много виша и геополитичка цена Срба као назаобилазног фактора на овом простору.
Зечевић подсећа да је ЕУ показала да нема довољно кредибилитета да решава проблем на свом тлу: прво је криза у Југославији завршена у Дејтону, а у скорије време нису успели да притисну Албанце да испуне договор око Заједнице српских општина.
„И сад ће ући Трамп и он ће завршавати и правити крајњи договор између Срба и Албанаца и бити главни играч“, закључује Зечевић.
