„Србија је посвећена компромису између Приштине и Београда, јер ће донети стабилност у региону и отворити пут ка ЕУ, али још увек нисмо сигурни када ће се то десити“, рекао је Дачић приликом доласка на неформални састанак министара спољних послова Европске уније у Бечу, на који су позвани и представници земаља-кандидата за придруживање ЕУ.
ЕУ очекује да ће глобални споразум између Србије и Косова бити окончан до пролећа 2019. године. Следећи састанак председника Србије Александра Вучића и председника самопроглашене републике Косово Хашима Тачија о нормализацији односа заказан је уз посредство шефа дипломатије ЕУ Федерике Могерини за 7. септембар у Бриселу.
Европска унија је раније одобрила статус кандидата за чланство у заједници Албанији, Македонији, Србији и Црној Гори. У фебруару 2016. године званичну пријаву за приступање ЕУ поднела је Босна и Херцеговина. Самопроглашена република Косово, коју признају 23 од 28 чланова ЕУ, такође тражи чланство у заједници. Међутим, институције ЕУ не наводе никакве могуће услове за приступање БиХ и Косова.
Косовске албанске структуре су у Приштини у фебруару 2008. године једнострано прогласиле независност од Србије. Власти Србије су под притиском Брисела и због приближавања региона са Европском унијом, као и због олакшавања живота српског становништва у покрајини 2011. године биле принуђене да започну преговоре о нормализацији односа са косовским Албанцима, уз посредовање ЕУ.
Највећи закључени споразуми су: Бриселски споразум о принципима нормализације односа између Београда и Приштине закључен априла 2013. године и споразум о Заједници српских општина, који су стране потписале у августу 2015. године. Последњи рок који је Брисел дао за спровођење ових споразума је 4. август, који Приштина није испоштовала, што је довело до повећаних тензија на Косову.
