Званичници и становници и Косова и Албаније дуго теже ка „Великој Албанији“, према којој се право полаже на велике делове територије Србије, Црне Горе и, посебно, Македоније.
Једнострано одвајање Косова од Србије 1999, којем је НАТО помогао, био је први велики тријумф такве агенде, а заговорници „Велике Албаније“ нису губили време — за свега неколико месеци, делови Македоније у којима су етнички Албанци већина покушали су да дестабилизују земљу, захтевајући већу аутономију за те провинције, пише портал и додаје да су и САД и НАТО савезници притисли македонску владу да одобри тражене концесије, чему се Скопље нерадо повиновало.
Како се наводи, тензије су се смириле на неко време, али је албански сепаратистички сентимент наставио да расте, јер се појавила нова криза, са албанским активистима на челу великих антивладиних демонстрација.
„Односи Македоније са Албанијом и Косовом су значајно погоршани. Македонско Министарство спољних послова је у априлу прошле године званично оптужило Албанију да се меша у унутрашње ствари земље. Месец дана раније македонски председник Ђорђе Иванов рекао је да су захтеви албанске мањине највећа претња суверенитету његове државе“, пише портал.
„Нешенел интерест“ додаје и да САД и друге западне земље настављају да притискају македонску владу да учини додатне уступке албанској мањини, након оних добијених из кризе 2001. године, као и да тај притисак ствара главни раздор у македонској етничкој већини.
Напори за стварање „Велике Албаније“ су добили на замаху, а то ствара велике проблеме потенцијалним чланицама НАТО-а, пише портал и додаје да су паралеле са догађајима који су довели до сецесионистичког рата Косова и Србије деведесетих година и НАТО интервенције више него узнемирујуће.
Портал поставља питање шта ће се догодити кад Македонија уђе у НАТО, ако албански сецесионисти не смање, већ убрзају своје кретање, а Скопље предузме мере против Албаније и/или Косова да спречи спољну помоћ побуни, тврдећи да су те земље починиле агресорски чин.
