Трамп је рекао да не искључује могућност изласка САД из те организације, ако та организација не побољша свој рад.
Према његовим речима, у СТО се према САД „врло лоше“ понашају већ дуги низ година и организацију треба променити.
Ова вест је као бомба одјекнула само дан након што су САД у Светској трговинској организацији покренуле поступак против Русије због царина које је Москва увела на увоз низа производа из Америке и у тренутку када Америка води отворени трговински рат против Кине и остатка света.
Ово није први пут да Трамп прети повлачењем из те организације. О томе је говорио и током своје предизборне кампање, а летос је такве његове најаве оповргло и америчко Министарство финансија, наводећи да се ради о „фејк њузу“ и да је све схваћено погрешно.
Међутим, убрзо након тога појавила се вест да је шеф Беле куће наредио да се направи нацрт закона о повлачењу Вашингтона из СТО, како би САД могле једнострано да намећу таксе, што би, како оцењују експерти, могло да промени светски поредак.
Главни уредник америчког сајта „Аксиос“ Николас Џонстон сматра да је амерички лидер од првог дана свог председовања „започео рат са светским поретком“, који, по његовом мишљењу, не доноси корист америчким компанијама и америчким радницима.
Управо из тог разлога су САД већ изашле из Транстихоокеанског трговинског партнерства, решиле да преиспитају услове Северноамеричког споразума о слободној трговини, изашле из договора са Ираном и Париског споразума о климатским променама.
Штавише, део западних и руских експерата сматра да ће Трамп, вероватно, извести Вашингтон и из других међународних организација, а не само из СТО.
Руски експерт Игор Шатров сматра да је врло могуће да ће САД изаћи и из Уједињених нација и НАТО-а и да Трамп из личних амбиција жели да мења светски поредак.
Политиколози сматрају да Трампову изјаву о могућем изласку САД из СТО треба гледати као на предизборну реторику, уочи предстојећих новембарских избора за Конгрес, иако сматрају да је остваривање тих амбициозних планова реално, само ако добије подршку Конгреса. Због тога ће ова „представа“, по мишљењу аналитичара, трајати до новембра, а потом, у зависности од резултата избора, могу се очекивати и последице.
Неки руски аналитичари Трампову претњу виде као притисак на СТО, нарочито зато што су у ту организацију почеле да пристижу жалбе низа земља на рачун САД. Због тога, многи стручњаци Трампов потез виде као неку врсту „америчке уцене“.
Политиколог Андреј Суздаљцов каже да је ово била очекива реакција Вашингтона на то што се дешава у светском трговинском систему.
„Таква негативна оцена Светске трговинске организације од стране Доналда Трампа поклопила се са спором које су САД покренуле против Русије у тој организација, оптужујући Русију да се она наводно бави протекционизмом. То је изненађујуће, зато што је Москва само реципрочно одговорила на америчке дискриминационе потезе против руске економије. Ипак, сама чињеница да земље, којима САД с једне стране намећу санкције, а с друге подижу царинске баријере, изазивају негативан став код америчког естаблишмента, само зато што су се усудиле да одговоре истом мером. По њима, оне не би смеле да одговоре. СТО је платформа за такве дискусије, спорове и тужбе, што веома нервира владајуће кругове у САД, без обзира на то којим странкама припадају. Отуда и незадовољство“, сматра Суздаљцов.
Према његовом мишљењу, све то може довести до „вештачке кризе“.
„Вашингтон у последње две године таксама и санкцијама мења међународни трговински систем, а то се односи и на светски финансијски систем, па зато СТО доживљава као препреку на том путу. САД су много година провеле у стварању те организације, њеном јачању, а потом и стварању блокова и трговинских партнерстава, а сада активно уништавају цео тај систем. То мења целу филозофију међународне трговине. Американци желе да буду лидери у међународној трговини и да преузму улогу регулатора. Међутим, СТО је препрека. Уосталом, то је и немогуће. Ипак, на крају може довести до вештачке кризе“, сматра Суздаљцов.
Економисти оцењују да ће повлачење САД из СТО негативно утицати на глобалне процесе, ако се Вашингтон стварно одлучи на тај корак, то би могло да доведе до пада темпа раста светске економије, који сада износи око 3,9 одсто.
Према њиховој рачуници, светска трговина ће због свих тих кризних појава изгубити око три билиона долара промета, а светска економија ће изгубити у темпу раста око 1,5 глобалног БДП-а. То би, како кажу експерти, значило да смо на „прагу нове кризе“.
Економисти наводе да глобална рецесија почиње са стопом раста од 1,5 до 2 одсто, што значи да би свет био на корак од економске кризе каква је била 2008. и 2009. године.
Ипак, експерти су уверени да Трампова изјава није ништа друго него „блефирање“ и наставак „покерашке реторике“.
Неки економисти су уверени да се Америка неће у скорије време повући из СТО, барем не у наредних годину-две, јер амерички бизнисмени неће подржати такву иницијативу, с обзиром да би се то негативно одразило на њихово пословање и целокупну економију.
С друге стране, САД су већ много уложиле у СТО, дале су велики допринос тој организацији, да би се сад олако повукле, додају стручњаци. Осим тога, по Уставу организације, у случају изласка из СТО, не постоји могућност повратка.
Експерт Михаил Бељајев је убеђен да за Русију, па чак и за свет, неће бити никакве катастрофе, чак и ако се Америка повуче из СТО, јер по његовом мишљењу државе могу спокојно да живе и без те организације.
„Каква катастрофа?! Ми смо годинама живели без СТО, 18 година смо изгубили на придруживање тој организацији и на крају смо 2012. године ушли у њу. Рачунали смо да ћемо успоставити јаке извозне и спољнотрговинске везе, да ће наши производи бити конкурентнији за излазак на светско тржиште, да ће на тај начин бити обезбеђен приток капитала у Русију, да ће се поправити имиџ наше земље у међународној арени. Прошло је шест година и сада можемо да констатујемо да је Шампионат света у фудбалу, који је овог лета одржан у Русији, ефикасније утицао на побољшање руске економије, него тих шест година боравка у тој ’магичној‘ организацији. Ми за шест година у СТО апсолутно ништа нисмо добили“, тврди Бељајев.
