И „Волстрит џурнал“ и „ЕУ Обзервер“ пишу о састанку министара спољних послова ЕУ у Бечу.
Амерички лист „Волстрит џурнал“ наводи да су САД и Немачка на супротним странама кад је реч о могућем плану о промени граница између Србије и Косова и решавању једног од последњих великих територијалних спорова у Европи.
Притом, наводи њујоршки лист, Берлин је забринут због „потеза који би могао да отвори Пандорину кутију међуетничких спорова у неким од најсиромашнијих земаља региона“, а немачки званичници су у петак рекли да остају дубоко скептични по том питању.
„Волстрит џурнал“ указује, у том контексту, на изјаву немачког министра спољних послова Хајка Маса.
„Не мислимо да су разговори о размени територија између Косова и Србије конструктивни. То може да отвори превише старих рана код тамошњих народа“, рекао је Мас на путу ка Бечу, где је ишао на разговоре шефова дипломатија ЕУ и балканских званичника.
С друге стране, указује се у тексту, амерички саветник за националну безбедност Џон Болтон је прошле недеље изјавио да та идеја не забрињава Вашингтон, упркос дводеценијском противљењу Запада, преноси Танјуг.
Евентуални договор о територијалним корекцијама могао би да наиђе на значајне критике на домаћем терену, оцењује „Волстрит џурнал“, уз напомену да се тој идеји противе српско православно свештенство и водећи косовски политичари.
Уз то, додаје се, званичници у суседној Босни и Херцеговини изразили су забринутост да би то могло додатно да подстакне тежње лидера Републике Српске Милорада Додика ка независности.
Лист наводи и да су неки европски лидери забринути да би евентуални договор о измени границе могао да направи етнички раздор и у Македонији, која је искусила спорадично насиље у које је била умешана албанска мањима.
Њујоршки лист подсећа да је фински министар спољних послова Тимо Соини у петак рекао да „треба бити веома опрезан како се не би изазвали нови проблеми у региону“, као и да је немачка канцеларка Ангела Меркел раније овог месеца изјавила да су „границе овог региона неповредиве“.
Амерички лист наводи да је идеја о прекрајању граница како би се балканске земље учиниле етнички хомогенијим непопуларна међу многим европским владама.
„Неки од главних европских званичника почели су своје каријере на Балкану и лично присуствовали ратовима у бившој Југославији током деведесетих година прошлог века, у којима је убијено око 140.000 људи. Међутим, ЕУ, такође, годинама тражи решење за спор између Косова и Србије“, наводи се у тексту.
„Волстрит џурнал“ указује да су се Вашингтон и Берлин, генерално, слагали кад је реч о овом региону откако је председник Бил Клинтон председавао Дејтонским мировним преговорима 1995. године, који су донели нестабилан мир главном попришту југословенских ратова — Босни и Херцеговини, али да су под Доналдом Трампом САД показале интересовање за преиспитивање своје политике у погледу овог региона.
Њујоршки лист закључује да територијална размена на југоистоку Европе, што САД подржавају, спада у она питања у којима се Берлин и Вашингтон не слажу.
У међувремену, бриселски портал „ЕУ Обзервер“ наводи да су институције ЕУ изразиле наду у нови значајан помак кад је реч о проширењу ЕУ на Западни Балкан, упркос „нервози“ због идеје о размени територија из етничких разлога.
Портал подсећа на изјаву високе представнице ЕУ за спољну политику и безбедност Федерике Могерини, после разговора званичника ЕУ у Бечу 31. августа, да би Београд и Приштина могли да нормализују односе обавезујућим споразумом 2020. године.
Могеринијева, указује портал, тек треба да „умири нервозне главе“, у тренутку када се разговори премештају из Беча у престоницу ЕУ идуће недеље, када ће се тамо са њом састати председник Србије Александар Вучић и косовски председник Хашим Тачи.
„Евентуални договор тиче се размене делова северног Косова насељених Србима за Прешевску долину у Србији, где етнички Албанци чине већину становништва“, наводи бриселски портал, уз оцену да би то могло да изазове снажну негативну реакцију националиста на Косову и у Србији.
И „ЕУ Обзервер“ упозорава на ризик да би такав договор могао да охрабри Албанце у Македонији, као и Хрвате и Србе у БиХ, да покушају да поново исцртају границе, мање од 20 година након окончања ратова на Западном Балкану.