Незванично, не искључује се могућност да и елементи договора о ЗСО буду део коначног споразума.
Наиме, док ЕУ као посредник у дијалогу наглашава да се, поред фокуса на разговорима о свеобухватној нормализацији, морају применити и сви претходно постигнути договори, дипломатски извори у Бриселу напомињу да би се делови ранијих договора, посебно онај о Заједници српских општина, могли наћи као елементи договора о свеобухватном решењу односа Београда и Приштине, сазнаје Танјуг у Бриселу.
Уочи новог састанка председника Вучића и Тачија, уз посредовање шефице ЕУ дипломатије Федерике Могерини, у Бриселу наводе да су обе стране у потпуности ангажоване на дефинисању заједничке основе правно обавезујућег споразума.
„Фокус је на проналажењу компромиса, којим би се дошло до свеобухватне нормализације“, наводе дипломатски извори у Бриселу.
У европским дипломатским круговима ова фаза дијалога Београда и Приштине види се као „интензивна“, са циљем доласка до заједничких позиција око правно обавезујућег споразума, којим би се решило косовско питање, али и отклонила највећа препрека на путу Србије ка чланству у ЕУ.
У ЕУ, за сада, не желе да прејудицирају које елементе би „коначан споразум“ могао да садржи.
Оно што се у Бриселу наглашава јесте да договор мора да буде заснован на компромису Београда и Приштине, да мора да буде „специфично кројен“ за питање односа Србије и Косова, да не успостави модел за друга питања и да мора да допринесе регионалној стабилности и напретку региона ка ЕУ.
„Шта год договоре две стране имаће подршку ЕУ, ако је у складу са међународним правом и правом ЕУ", поручила је шефица ЕУ дипломатије Федерика Могерини.
