Конгресни избори које многи у САД сматрају плебисцитом за или против Трампа одржавају се у новембру. Како у том смислу видите тренутну ситуацију на америчкој политичкој сцени?
— Апсолутно све што се тренутно дешава на америчкој политичкој сцени је везано за новембарске изборе за Конгрес. Сваки дан доноси неки нови скандал и ситуација ће се по том питању све више радикализовати. Мислим да америчка политичка елита није била овако подјељена још од времена грађанског рата у 19. вијеку. И тада, као и сада, сукоб је био између, условно речено, либерално-глобалистичке и национално-конзервативне фракције политичке и економске елите. Сјеверњачке државе су биле заинтересоване за јачање моћи изворно америчке индустрије, док су јужњачке државе биле дио европске (британске) економске мреже, кроз производњу памука и осталих сировина. Интересантно је да је (и) тада званична Русија била противник проглобалистичке опције, па је, на примјер, руски цар Александар Други послао руску флоту у помоћ америчком предсједнику Линколну. Касније су и Линколн и Александар Други убијени, а могуће је да су оба лидера била жртве сличне обавјештајне кухиње, која сада пријети и Трампу.
Да ли Трамп може издржати притисак дубоке државе и политички преживјети?
— Вјерујем да је Трампу јасна велика моћ својих противника. Због тога је он већ кренуо у жестоку изборну кампању кроз одржавање митинга у свим кључним америчким државама. Трамп зна да би побједа демократа на изборима потпуно парализовала све његове будуће потезе и угрозила шансе да буде поново изабран за предсједника. Проблем демократа је да они за двије године нису произвели неку јаку личност, која би могла да се супростави Трампу. Због тога је њихова једина нада у овом тренутку тзв. дубока или паралелна држава, јер су утицајни људи који је чине, посебно у медијима, обавјештајном апарату и судству, њима идеолошки наклоњени.
Како оцјењујете актуелно стање и процесе у америчком друштву? Недавно је чак дубока Америка оптужила Хенрија Кисинџера да шурује са Русима. Колико су политички и друштвени ровови у Америци озбиљни? У ком правцу се Америка креће?
— Укупно стање у америчком друштву није добро. Врло је могуће да ће непријатељство на врху провоцирати организовано насиље у самом друштву. Расни и класни сукоби се већ опасно назиру у неким америчким државама. Путујући кроз САД, наишао сам на велике идеолошке разлике и недостатак жеље за компромисом. И Трампу и његовим противницима одговара овакво стање. Трампу одговара да изиграва жртву, јер тако мотивише грађане да гласају за њега, а демократама одговара да од њега праве ђавола и руску марионету, јер тако мотивишу своју изборну базу која је већа него база републиканаца. Русофобија је демократама постала главни изборни адут. То је знак да не желе да се суоче са реалним проблемима америчког друштва, као што су сиромаштво, организовани криминал, пропадање инфраструктуре, итд.
Америка се тренутно налази у економском и политичком рату са готово свим „савезницима“, а чини се да се ситуација са Турском нарочито отела контроли. Ту су и затегнути односи са Њемачком, као и стратешко надметање са Русијом и Кином… Како у том смислу видите будућу позицију САД на међународној сцени? Има ли више мјеста повратку на стари глобалистички модел који је владао прије доласка Трампа, са Америком као лидером слободног свијета?
— Још је древногрчки филозоф Хераклит записао да се не може два пута закорачити у исту ријеку. Дакле, повратка на стари неолиберални глобалистички поредак нема. Међутим, и нови мултиполарни поредак је далеко од стабилизације и равнотеже. То значи да ћемо у наредном периоду видјети велики број геополитичких турбуленција, демократских смјена власти и државних удара, распада старих савеза и стварања нових, а могуће и нове регионалне сукобе, посебно у зонама додира између великих сила. Централна Азија може постати нови „Блиски исток“ по броју потенцијалних сукоба и због тога је изузетно значајна блиска сарадња између Русије и Турске. Рат између ове двије државе је, по мом мишљењу, већ био на дневном реду одређених моћних кругова на Западу. Турски предсједник Ердоган се сада окренуо у смјеру Русије, али се налази на удару све већег броја противника на Западу. Није због тога чудно што су прије неколико дана Москву посјетили турски министри спољних послова и одбране, као и шеф турске обавјештајне службе Хакан Фидан.
Чини се да је нова евроазијска оса, која ће уз Турску и Русију вјероватно укључити и Њемачку, на помолу. Дакле, Берлин—Москва—Анкара, стогодишњи сан многих евроазијских мислилаца. Јасно је да дубока поларизација унутар америчке елите погодује брзом јачању алтернативних свјетских центара моћи.
