Према речима Стевана Ђуровића, в. д. директора Инспектората за рад Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, током прошле године било је 39 смртно страдалих радника, од којих је 30 одсто њих било ангажовано без поштовања икаквих законских регулатива.
„Према Закону о раду, прописане казне за непријављивање радника су драстичне. Рецимо, за послодавца код кога се затекне лице које ради на црно казне иду од 800.000 до два милиона динара. Код овог конкретног случаја наши инспектори су установили велики број пропуста, и то не само у погледу радно-правног статуса, већ и у погледу безбедности и здравља на раду. Има елемената за подношење кривичне пријаве и сигурно је да ће Инспекторат, када прикупи све податке и оствари увид у комплетну документацију, да поднесе и кривичну пријаву“, објашњава Ђуровић у емисији „Спутњик интервју“.
Како наводи, када је реч о проблемима везаним за безбедност и здравље на раду, у овом случају направљен је пропуст како од стране инвеститора тако и од стране извођача радова кога је инвеститор ангажовао.
„На том градилишту извођач радова је имао и надзорни орган и руководиоца градилишта и лице за безбедност или агенцију која покрива безбедност и здравље на раду. Сви су они заказали, односно нису адекватно реаговали, јер оно што се на лицу места видело је да се не ради о потпорном зиду, већ о зиду који је био остатак претходног објекта и који је био потпуно необезбеђен и урушавао се чак и док је вршена наша инспекција. То је, дакле, огроман пропуст свих оних који су могли да реагују пре него што је дошло до трагедије“, напомиње Ђуровић.
Небојша Атанацковић, почасни председник Уније послодаваца, у емисији „Спутњик интервју“ каже да се та организација потпуно слаже са синдикатима када је реч о сузбијању рада на црно.
„Унија послодаваца и послодавци који раде на законит начин доживљавају као нелојалну конкуренцију све оне послодавце који не испуњавају своје обавезе. Треба похвалити одређене мере Министарства рада у погледу сузбијања рада на црно, али овакви случајеви показују да још нисмо направили озбиљне кораке ка томе да смањимо рад на црно и уопште на деловање сиве економије. Јасно је да је за то потребно једно шире друштвено ангажовање и да сви слојеви друштва такве појаве осуђују, а не само да их констатујемо“, категоричан је Атанацковић.
Да је потребан системски, обједињен приступ борби са радом на црно сматра и Стеван Ђуровић. Говорећи о подацима којима располаже Министарство рада, он наводи да је инспекција рада прошле године открила 22.411 лица која су радила на црно.
„Након што је инспекција реаговала, 94 процента тих људи је засновало стални радни однос. За првих седам месеци ове године спровели смо 11.000 инспекцијских надзора више него за исти период прошле године и могу рећи да је приметно мањи број оних који раде на црно, али и даље код послодаваца утврђујемо пропусте. Поднели смо чак 135 одсто више захтева за прекршајни поступак у односу на претходни период, међутим, када је реч о казнама новчаног формата, у просеку тридесет одсто наших захтева застарева“, објашњава Ђуровић.
Како каже, од марта ове године, како је уведена бесплатна телефонска линија за пријаву рада на црно, било је око 6.449 пријава телефоном и 140 мејлова.
„Том приликом смо открили 3.168 особа којеа су радиле на црно и 156 нерегистрованих фирми. Дакле, ова акција даје резултате и Министарство жели да пробуди свест грађана у погледу овог проблема, јер не постоји ниједна погодност рада на црно, а поштовање закона је од општег интереса и за раднике и за послодавце и за државу“, указује Ђуровић.
Небојша Атанацковић напомиње да запослени обично пријаве послодавца који не поштује закон тек онда кад дође до одређеног сукоба између њих и самог послодавца.
„Све до тада важи својеврстан ’пакт‘ између послодавца и запосленог о раду на црно, јер радник тада добија нешто већу зараду него што би добијао ако би био пријављен, односно ако би на његову зараду били плаћени порези и доприноси. У Србији су порези и доприноси на зараде изузетно велики, а њихово смањење би сигурно мотивисало оне послодавце који не пријављују раднике и на тај начин остварују додатну зараду, да то учине“, каже Атанацковић и додаје да у том случају више не би било калкулација шта се више исплати раднику и послодавцу.
