Са професором Јеротићем, Гајшек је остварио професионалну сарадњу која је временом прерасла у дубоко пријатељство. Њихово заједничко путовање почело је у једној од првих емисија чувеног серијала „Агапе“, у којој је Јеротић говорио о учењу Светог Исака Сирина у нашем времену, теми која је била и један од његових наслова из области психологије.
Гајшек за Спутњик каже да ће Владету Јеротића памтити по само једној особини која је добијала разне облике — најузвишенијој љубави, коју је успео да достигне. Та љубав се оваплотила у мудрости, духовности, интелекту, алтруизму, у безбројним добрим делима која је ћутке радио под геслом, што уради десница, да не зна левица, каже Гајшек.
„Памтићу га по просветитељском надахнућу које је било вансеријско. Годинама правим анкету међу интелектуалцима, академицима, да ли они познају неку личност која је била тог интелектуалног габарита, тог просветитељског надахнућа. Сви ми говоре да таквог нисмо имали ни у ближој ни у даљој прошлости. Зато га стављам у ред најзначајнијих српских просветитеља. Јер како другачије да процените један такав мисионарски живот у чијој агенди преко педесет година нема слободног дана“, оцењује Гајшек.
Додаје да је Јеротић сваки дан користио за стваралаштво. Иза њега су бројни наслови, емисије, али и просветитељство које је ширио у директном контакту с људима, на бројним промоцијама, трибинама. С великом љубављу и стрпљењем слушао је свакога ко би му се обратио за помоћ или ко би само био радознао, каже наш саговорник.
„Враћајући се из Загреба, где смо снимали божићну емисију код митрополита Порфирија, седимо на београдском аеродрому и чекамо кофере. Рекао сам му: ’Никада вас нисам питао одакле вам снага за све то‘, а он каже: ’Па побогу, Александре, како ви као хришћанин можете тако нешто да ме питате?! Што више дајете, више примате. Што више енергије улажете у то, она се исто тако и обнавља, то су једноставни закони‘“, присећа се Александар Гајшек.
Каже да су професора често питали како успева да у позним годинама остане виталан. Заслуге је приписивао генетици, (његов отац Момчило живео је 92 године), божијој милости, али и личном труду. Била је то матрица за сваког од нас да морамо да схватимо да имамо неке таленте, један или пет, није важно, али да их треба развијати управо тим личним трудом, каже најближи сарадник Владете Јеротића.
„Сваког дана учио је десет нових страних речи, ако их није запамтио, обнављао би, па учио нових десет. Учио је поезију напамет. Сваког дана имао је менталну и духовну гимнастику, као што је практиковао и ову физичку, као млад био је одличан спортиста, касније је као планинар деценијама развијао и своје тело“, додаје Гајшек.
На крају разговора за Спутњик, Гајшек каже да је Јеротић говорећи на ову тему увек био духовит, те да је прича о људским потенцијалима, мистерији људског мозга, била једна од његових омиљених тема.
„Говорио је: ’Ето, у нашем мозгу има не знам колико милијарди неурона, али ти силни неурони траже да се бавимо њима, а не да закржљамо. Не знам само како су их избројали‘. Он се сваког дана бавио својим неуронима, својим духом.“
Прослављајући једну од годишњица успешног серијала „Агапе“, који је у широј јавности после деценија ћутања отворио важне теме, Јеротић је изразио наду да ће, ако је само неко зрно веродостојног просветитељског духа који је струјао кроз емисије пао на плодно тло, просветљеност у нашем народу бити бар мало повећана. Гајшек у то не сумња.
Лековити напитак духовности, како је Јеротић називао садржај који су заједно нудили гледаоцима, остаје и након што се његов сарадник преселио на место које је извор љубави коју је ширио.
