„Комплетан рачунар ће бити златне боје и подсећати на паковање парфема. На ту идеју смо дошли јер сва тројица користимо тај исти парфем. Постојаће могућност да на неком делу рачунара оставите отисак прста, а онда ће из њега изаћи мирис“, најављује Србљак.
Ново чудо АXЕ-R тима зваће се „Милион“, а интересантно је да ће кућиште, иако златно, бити лакше од награђеног алуминијумског, јер ће са свих страна бити решетке необичног дизајна.
На такмичењу „CMWS 2018“ одржаном на Тајвану, одлуком стручног жирија, али и публике, њихов компјутер проглашен је најбољим.
Иако је очекивано да је реч о софтверско-хардверским змајевима иза којих стоје компјутерски гиганти, овај тим чине три скромна младића за које су иновације у свету хардвера само хоби. Ненад Ђорђевић је фотограф који иза себе има 30 иновација, Душан Србљак ИТ новинар, а Немања Ђорђевић машинац, CNC конструктор, који се бави трговином.
Пуних осам месеци сваки тренутак времена који нису проводили на примарним пословима посветили су пројекту — и успели. Кућиште у облику хексагона задивило је свет, а скривене сензоре који обављају јако важне функције програмирао је самоуки инжењер Немања Ђорђевић, млађи брат најискуснијег члана екипе.
„Сам рачунар поседује независан систем који контролише услове у кућишту, али контролише и прати хардвер, прати његово понашање. Ако дође до било каквог квара, он је ту да спречи прегоревање, у овом компјутеру, јако скупих компоненти“, објашњава Немања Ђорђевић.
Паметно кућиште има више од 40 алуминијумских делова, а о систему његове израде „помоћу штапа и канапа“ најбоље говори чињеница да нису направљени у за то специјализованој фабрици, већ у једној београдској фирми која се бави производњом лифтова.
Чланови тима се не жале због тога, већ су још више поносни на свој изум, али и пресрећни због чињенице да у Србији раде људи који су спремни да зауставе скупу производњу да би подржали некога ко гледа у будућност.
Док су стварали овај по много чему јединствен рачунар, београдски генијалци мислили су о још једној изузетно важној компоненти, безбедности. Компјутер је јединствен и по томе што га није могуће упалити без физичког кључа. Као што само ви имате кључеве вашег аута, тако власник рачунара једини има његове, објашњава Немања Ђорђевић.
„Гледали смо да заштитимо и електронске компоненте од туђих прстију и руку. Уградили смо РФ, кључ кратког сигнала, кратких таласа, који је кодиран. Он иде уз механичку браву и кључ за паљење, он заправо служи за подизање поклопца, хаубе рачунара“, каже он.
На престижном такмичењу појавила су се још само два човека из региона, младић, како кажу, почетник из Београда и један колега из Загреба. Непрекидно сам их бодрио, јер они су за мене већ победници, иако нису добили награду, имали су прилику да представе свој јако добар рад међу 94 најјаче екипе на свету, каже вођа тима Ненад Ђорђевић.
„Данас деца виде само игрице, само ту врсту забаве, не интересује их како све то функционише. Кроз модификације, кроз бављење хардвером, гледамо да их заинтересујемо за то. Да се уради нешто више и боље, да се побољшају перформансе, да се види шта је добро за хардвер, а шта не. Суштина је да желимо да позовемо младе да се баве овим, боље хардвером, него улицом. Ако желе, могу и они да достигну неки ниво на светској сцени“, каже најискуснији члан екипе.
У самом процесу рада имали су мању помоћ спонзора, компанија које су препознале вољу и жељу да се уради нешто потпуно другачије. Помоћ институција је изостала, из једноставног разлога што се у Србији, по угледу на тренд „Силицијумске долине“ партиципира само код развоја софтверског инжењеринга, тако је деценијама, каже Ненад Ђорђевић.
„Не осећам се скрајнуто, нити сам очекивао помоћ, све у животу сам стекао сâм са својих десет прстију, као и мој брат и Душан. Ми смо деца деведесетих која су покушавала и ето, направила нешто. Али било би лепо када бисмо могли да дођемо до неких фондова, да се оснује тим и да сами кренемо да производимо“, каже он.
Важност пројекта одмах је препознала једна компаније са Тајвана која је заинтересована да по лиценци производи њихове рачунаре, али има и реакција домаћих институција, и то најважнијих. AXE-R тим позван је да се са будућим српским генијалцима дружи на предавањима по школама.
