„Ми се не одричемо ’нормандијског формата‘, али би сада било једноставно неумесно и светогрдно окупљати тај нормандијски формат, поготово када ни Берлин ни Париз нису осудили ово политичко убиство које се догодило у Доњецку“, нагласио је Лавров.
Лавров је додао да ће Москва у тренутној ситуацији деловати по принципу „десет година преговора је боље од једног дана рата“ и уздржати се од оштрих реакција.
Он је истакао да ни Француска ни Немачка не могу да утичу на украјинског председника Петра Порошенка, али то могу да ураде САД.
Руски министар је навео да ће Русија захтевати да „они који управљају потезима Кијева натерају кијевске власти да реализују ове споразуме. Нажалост, ти који управљају актуелном влашћу у Украјини нису они који су потписали Минске споразуме“. То су Сједињене Америчке Државе, сматра Лавров.
Због тога Русија наставља да инсистира на имплементацији Минских споразума.
Захарченко је погинуо у петак, 31. августа, у експлозији у ресторану „Сепар“ у центру Доњецка, а министар за приходе и порезе самопроглашене републике Александар Тимофејев тешко је рањен. Од експлозије је погинуо је и Захарченков телохранитељ.
Украјинске власти су у априлу 2014. године покренуле војну операцију против Доњецке и Луганске Народне Републике које су прогласиле независност након државног преврата у Украјини у фебруару 2014. Кијев не признаје ДНР и ЛНР и сматра територије ових двеју република окупираним, а устаничке снаге терористичким. Питање решавања ситуације у Донбасу разматра се, између осталог, и на састанцима контакт групе у Минску, која је од септембра 2014. године усвојила три документа који регулишу кораке за деескалацију сукоба. Међутим, и након споразума о примирју између сукобљених и даље долази до размене ватре.