Главна порука након састанка премијера Црне Горе Душка Марковића, који је 13. августа на позив савезне канцеларке Ангеле Меркел боравио у званичној посјети Берлину, била је да су Црна Гора и Њемачка сагласне да „нема промјена граница на Балкану“.
Након што је канцеларка Меркел потврдила спекулације да је током њеног телефонског разговора са америчким предсједником Доналдом Трампом од 27. августа било ријечи, између осталог, и о Западном Балкану, односно о решавању косовског проблема, у Подгорици се упалио црвени аларм.
Одмах сјутрадан преко државног медија „Побједе“ упућено је питање директно Савезној влади Њемачке, у којем се тражило да Берлин потврди да ли је након телефонског разговора Меркелове са Трампом, Њемачка и даље при ставу који је сасвим недавно саопштен премијеру Душку Марковићу у Берлину, а односи се на неповредивост граница на Западном Балкану. Одговор је на велико задовољство званичне Подгорице и овог пута био потврдан.
„Канцеларка Ангела Меркел је поновила да је територијални интегритет држава Западног Балкана успостављен и неповредив. То је и даље став Савезне владе. Савезна влада снажно подржава напоре ЕУ да посредује у одрживим решењима између Србије и Косова“, нагласили су из Владе Њемачке.
Снажно залагање Црне Горе да ни у ком сценарију не дође до евентуалног разграничења, по свој прилици генерисано је оправданим страхом Подгорице да би један такав сценарио аутоматски значио да би на удару била и црногорска територија која се граничи са албанским фактором.
За овдашњу Црну Гору, која је продукт атлантистичке визије Балкана, што је недавно у свом ауторском тексту потврдио и бивши шеф ЦИА за Балкан Стивен Мејер, који дословце наводи да је „Црној Гори Запад дозволио да одржи референдум о независности 2006. године“, свако препакивање Балкана и исцртавање граница по етничким линијама било би изузетно ризично.
Коментаришући за Спутњик импликације потенцијалног разграничења између Београда и Приштине по Црну Гору и регион, политички аналитичар Драган Росандић прије свега скреће пажњу на „лицемјерство“ политике Запада, па тако и ЕУ и Берлина, истих оних који се сада залажу „да више нема промјена граница, пошто су Балкан предходно исцјепкали на десетине дјелова“.
С тим у вези, ако би већ и дошло до разграничења или размјене територија, у шта овај аналитичар сумња, јер ће на крају о том питању и Београд по свој прилици морати да организује референдум, по истом калупу би се ствари, предвиђа, одвијале и у Македонији и Црној Гори.
„Зато је паника у Подгорици. Од приче да смо ушли у НАТО и да нам је сада граница заштићена, наравно нема ништа. Паника је у Подгорици ако дође до разграничења на Косову, јер ће се по истом принципу направити разграничење и у Црној Гори, а то значи да ћемо се опростити од једне трећине територије. То су стари пројекти, није то ништа ново. Ради се о пројектима Запада старим и неколико десетина година, који су уочи бомбардовања 1999. године на Косову већ били завршени“, истиче Росандић.
Наш саговорник додатно указује да је „питање промјене граница нажалост готово свугдје отворено на Балкану“, те да су једино „Хрватска и Словенија уласком у ЕУ на неки начин заокружиле своје територије“.
„Хрвати су очистили своју територију од Срба и као такви ушли у демократску заједницу западних држава. Све остало јужно од хрватских граница виси и питање је шта ће се и како дешавати, а највише зависи од односа кључних свјетских играча и става Русије. Међутим, како сада ствари стоје, имаћемо драматичне промјене граница на Балкану, и у Црној Гори, и у Македонији, и на Косову, а ту су и Босна и Република Српска, тако да је ту довољна само једна мала варница да се запали читав Балкан“, упозорава Росандић.
