Париз и Рим укрштају копља у Либији: Улог — 48 милијарди барела нафте

И Париз и Рим сматрају да имају пуно право да се мешају у унутрашње ствари Либије: некад је била италијанска колонија, док је Француска дала можда и највећи допринос у обарању режима Муамера ел Гадафија. Пошто и једну и другу интересује нафта, а ње никад доста, звучи логично што су се нашле на супротним странама у држави где влада двовлашће: Париз подржава владу чије седиште је у Тобруку и која сарађује са либијском националном армијом генерала Халифа Хафтара, док Рим држи страну владе националног јединства Фаиза Сараџа, са седиштем у престоници земље — Триполију, која је формирана уз подршку УН.

Како наводи за Спутњик директор Центра за исламска истраживања руског Института за иновациони развој Кирил Семјонов, предстојећи избори који ће, како се очекује, бити одржани у децембру ове године, могу само још више да заоштре супарништво између две државе: сви желе контролу над 48 милијарди барела нафте, колике су залихе ове северноафричке државе.

Главни ресурс Либије тренутно контролише Национална нафтна корпорација у Триполију, која једино има право извоза „црног злата“ у иностранство и налази се под будним оком Италијана. Међутим, у Бенгазију постоји још једна корпорација коју контролише влада у Тобруку, односно генерал Хафтар, као и већину нафтних поља, објашњава Семјонов.

„У овом спору Италија је засад испред Француске, јер се без ње енергенти не могу извозити у иностранство. Француска покушава да легализује Хафтара, Либијску националну армију, на новим изборима, како би на крају добила полуге утицаја на извоз и расподелу либијских енергената у своју корист“, навео је експерт.

Колико су Паризу важни предстојећи избори показује изјава министра иностраних послова Жан-Ив ле Дријана да ће Француска за њихово одржавање издвојити 100 милиона долара.

Међутим, колико Париз жели изборе, толико их Рим избегава. Саговорник Спутњика сматра да би избори у Либији могли да уздрмају позиције Италије, пошто је један од могућих сценарија — легализација Либијске народне армије и Хафтара и очување Сараџа.

Што се тиче учешћа сина бившег либијског лидера Сејфа ел Ислама на изборима, о чему често пишу медији, Семјонов не верује да он има неке изгледе на победу.

„Уопште није јасно ко иза њега стоји, у чије име он говори — своје или му неко диктира шта да каже — нејасно је где се он налази и какву слободу кретања има“, наводи он и додаје да Сејфу то што носи презиме Гадафи неће баш много помоћи.

„Проблем Либије је расподела прихода од нафте, што је важније од идеологија и било чега другог“, закључио је Кирил Семјонов.

Безвлашће у Триполију

У међувремену, у престоници Либије се од 26. августа води прави грађански рат. Влада у Триполију је објавила ванредно стање. Како пишу медији, један од разлога ескалације је борба наоружаних група за зоне утицаја у престоници. Досад их је незванично било четири, међутим, појавили су нови играчи — 7. Пешадијска бригада која се одметнула од министарства одбране земље и сада жели свој део територије.

Генерал Халифа Хафтар је понудио помоћ „и из ваздуха и са копна и са мора“ како би се зауставиле уличне борбе које су већ однеле на десетине живота, међутим, мало је вероватно да ће Влада у Триполију дозволити свом љутом противнику да уђе на њену територију. У сваком случају, ескалација сукоба би могла да утиче и на одржавање избора. Гласање у оваквим условима може довести у питање њихов легитимитет и самим тим још више погоршати ситуацију.