Некадашњи министар иностраних послова и амбасадора Југославије у Уједињеним нацијама Владислав Јовановић за Спутњик каже да је посета председника Косову и Метохији далеко од историјске, како је најављивана, јер није решила енигму пред којом смо месецима. Нажалост, председник очигледно није био у прилици да изнесе свој предлог за коначно решење проблема, каже Јовановић.
„Тешко је рећи зашто, да ли зато што не постоји никакво ’разграничење‘, то је иначе појам који ми смета, јер претпоставља уређивање границе између двеју међусобно признатих држава. Тешко је рећи да ли је било очекивања да ће доћи до неког компромиса, да је био јако близу, али се измакао, било с које стране, са албанске или са Запада, а трећа могућност је да то решење можда ипак постоји, али да није тренутак да се сада обзнани“, каже Јовановић.
Он додаје да, ако је последња претпоставка тачна, она би могла да се веже за пожуривање са Запада да до споразума, такозване свеобухватне нормализације односа дође. То су поруке које смо последњих месеци непрекидно слушали, Запад је инсистирао на томе да до решења дође што пре, подсећа Јовановић.
„Као да они имају контуре таквог решења, али га још нису саопштили нашој страни или су га саопштавали у деловима, да провере какве су наше реакције. А кад су видели да оне нису најсрећније, онда су то стопирали до даљега. Ми још не знамо шта се иза брда ваља, тако да се и председник нашао у ситуацији да не може ништа да каже, јер стварно ништа нема у рукама, чак и ако је ова трећа спекулација на неки начин видљивија, утолико што Запад инсистира да до решења дође што скорије, кроз два месеца или највише кроз годину дана“, оцењује Јовановић.
Додаје да је председниково обраћање у суштини било кохерентна репетиција основних елемената његовог виђења наше прошлости, садашњости, али и будућности која мора бити окренута решењу које би осигуравало трајни мир и безбедност за Србе на Косову и Метохији, али за и целу Србију.
Јовановић оцењује да је председник Вучић указивањем на то да имамо обавезу да разговарамо, те да ће неко у наредних десет или двадесет година морати да постигне договор са Албанцима, показао да и сам постаје помало несигуран у то да ли је такво решење уопште видљиво и да ли је у контурама које је видео и промовисао последњих недеља или у неким другим.
„Ако би нам се и допустио тај дужи период од десет или двадесет година, у неуморном трагању за таквим решењем које би било компромис, задовољавало две стране, не потпуно, али до одређене мере, онда бисмо апстраховали развој као такав. У наредних десет година у међународним односима може много тога да се догоди у вези са ситуацијом на Балкану, у односима између Истока и Запада, који се у овом тренутку актуелно преламају преко Балкана, те ствари као да се не узимају у обзир“, каже овај искусни дипломата.
Он додаје да је промена односа на међународној сцени елеменат који и те како може да утиче на процес договарања о компромису, који је неопходан.
„Те околности ће бити стално присутне, а међународне околности се развијају убрзаним темпом, не треба да заборављамо да ће оне сигурно утицати и на то у ком правцу ће се кретати напор ка компромису кроз дијалог између Срба и Албанаца“, закључује Јовановић на крају разговора за Спутњик.
