Иако је међународна заједница председнику Србије гарантовала безбедан одлазак у сва места на Косову и Метохији, која су унапред договорена, Вучић није стигао до енклаве у селу Бање, јер су Албанци блокирали пут, палили сено и гуме, а повремено се чуло и пуцање из аутоматског оружја.
Европска унија је изразила жаљење због отказивања одласка у то место и навела да се посета српског председника одвијала у мирној атмосфери и „уз пуну подршку одговорних власти, али да је маса направила блокаде на путу ка Бањама којим је требало да прође српски председник“.
Коментаришући ову млаку реакцију у којој нема ни покушаја објашњења зашто Вучићу није омогућена посета енклави, доцент др Слободан Анђелковић са Факултета за међународну политику и безбедност за Спутњик каже да су приштинске власти биле дужне да осигурају безбедност свим грађанима, али да су омануле. Нису то биле неке озбиљне барикаде, број људи на улицама није био драстично велики, питање је зашто то није уклоњено, или су неспособни или политички инструисани, па једноставно то нису желели да ураде, каже Анђелковић за Спутњик.
„Питање је да ли је уопште постојала спремност привремених институција на Косову и Метохији да омогуће безбедан пролазак председника Вучића до Бање. Да су хтели то да ураде, мислим да су могли. Раније су показивали спремност и жељу да демонстрирају силу користећи РОСУ или неку другу јединицу, уосталом, у последње време боље су опремљени, тако да, стотинак људи на улици и неколико запаљених гума је решив проблем. Ово је само био један специфичан политички тренутак, те имам утисак да нису хтели“, каже Анђелковић.
Председник Евроазијског безбедносног форума, генерал-мајор у пензији Митар Ковач каже да је првог дана посете Србија била исувише видљива на Косову и Метохији, што привременим властима у Приштини није одговарало. Иако није било позива на немире, већ су послате поруке мира у циљу изналажења решења између Срба и Албанаца, насилни протести су за мене били потпуно очекивани, али не и реакција надлежних, каже Ковач.
„Зачуђујуће је понашање Кфора и Еулекса, али и бриселских власти јер нису осудиле такво дивљање, односно кампању која се није десила стихијски, коју нису организовале локалне вође. Према многим индикаторима види се да је то било дириговано из једног центра, да је то на неки начин замагљивање суштине даљег преговарачког процеса, док Албанци међусобно не рашчисте ко ће заступати интересе албанског народа“, каже Ковач.
Управо сукоб власти и опозиције у косовској скупштини брине саговорнике Спутњика, јер се поставља питање у каквом би се положају нашли Срби, ако би дошло до немира већих размера. Плашим се да међународна заједница нема потпуну контролу над ситуацијом, као и да њени инструменти на Косову нису дорасли том задатку. ЕУ је у политичком проблему како даље да спроводе своју политику у складу са ингеренцијама и плановима, али мислим да Албанци нису дорасли том задатку, каже Анђелковић.
„Плашим се неког новог марта 2004. године. Ако погледамо сву ту политичку тензију на Косову, а ту пре свега мислим на неспоразуме између власти и опозиције, на неки начин се крећу у истом смеру, али показују неслагање у овом преломном тренутку, плашим се да би то могло да се одрази на безбедност Срба. Ако не могу да спрече демонстрације мањег обима, као што је био пример са Бањама, онда се плашим шта би могло да се деси у неком још интензивнијем политички нестабилном тренутку и како би се онда понашале полицијске снаге и уопште цела та безбедносна структура на КиМ“, оцењује Анђелковић.
Иако је председник Србије одустао од одласка у енклаву, како не би дошло до већих немира, дивљање Албанаца и подизање барикада имало је и друге последице, на које међународна заједница такође није реаговала. Демонстранти су на алтернативном путу за Бање покушали да извуку новинарку Инсајдера из возила, док су остали лупали по аутомобилу те новинарске екипе. Албанци су у месту Војтешу на истом правцу са барикаде флашама гађали екипу Танјуга, а током извештавања о блокадама путева на Косову и Метохији нападнуте су и две репортерке „Дојче велеа“.
Митра Ковача ни ова чињеница не чуди. Он сматра да се Срби у наредним месецима сигурно неће осећати безбедним. Читав преговарачки процес до сада заправо је награда за насиље које су Албанци чинили читав један век, а да не говорим о дешавањима деведесетих до данас, каже Ковач.
„Сигурно је да су екстремне вође у политичком животу навикле на такав начин понашања, јер им је до сада доносио резултате. Београд треба јасно да каже да неће прихватити било какве преговоре, уколико дође до немира и насиља над српским народом, пре свега у енклавама. Бојим се да и медији и политичари из Београда помало жмурећи гледају на такво понашање“, тврди наш саговорник.
Тек дан после немира огласио се и Кфор информацијом да је био спреман да интервенише на свим подручјима на Косову које је посетио председник Србије Александар Вучић.
„Да смо интервенисали ситуација би била другачија и можда би посета имала другачији исход. Овако је посета била успешна и била је мирна на остатку територије. То је основни разлог зашто нисмо интервенисали“, изјавио је командант мисије генерал Салваторе Куочи и подсетио да је Кфор на КиМ трећи фактор који реагује, после косовске полиције и Еулекса.
