Члан гарде Алије Изетбеговића, познате као „Бисери“, Мехмедагић је био и Алијин омиљени пратилац на путовањима ван Сарајева, а када није био на служби — убијао је из снајпера, наводи неименовани сведок за „Вечерње новости“.
Мехмедагића, свог некадашњег саборца, описује као „убицу без милости“ од маја 1992. до јуна 1994, који је „сејао смрт по српској Грбавици и пуцао из зграда на Добрињи и са Ступа, а када би се враћао у штаб волео је да се хвали како је био успешан у убијању“.
Према речима 60-годишњег сведока из Вишеграда, „број један“ Алијине гарде био је Харис Луковац, звани „Јединица“ — сада амбасадор БиХ у Јордану — док је Мехмедагић био „човек број два и њега је Алија, уз Луковца, увек водио као личну пратњу у иностранство.
КВ-568 је и сам службовао у јединици „Бисери“, пратећи муслиманског лидера у Сарајеву.
„Мехмедагић се разликовао од нас јер није могао да седи у касарни када је био слободан од службе. Слободно време прекраћивао је тако што би узимао снајпер и у пратњи такође бисера Сељахудина одлазио на линије одакле се могло пуцати по Србима“, тврди КВ-568.
О јединици „Бисери“ се у јавности готово ништа није знало до 2014, када се на процесу Радовану Караџићу појавио овај сведок одбране, који је донекле пореметио хашку причу о „злим Србима који су терорисали Сарајлије“, наводи београдски лист.
Човек из Вишеграда наводи да је до јуна 1994, док је био у служби, из дела града под Алијином контролом стално деловало 30 снајпериста, при чему је снајперско гнездо било и у војној болници, где су, каже, сви спратови изнад четвртог били затворени, а на врху се налазио — убица, пренео је Танјуг.
„Одатле се пуцало по Грбавици и Јеврејском гробљу. Сећам се да је новинар Би-Би-Сија једини имао дозволу да снима са врха болнице, јер када би наши припуцали, Срби би узвраћали. Са крова болнице су настајали „потребни снимци“ за светску јавност „о српском малтретирању Сарајлија“, прича КВ-568.
Овај сведок се, иначе, у јавности појављивао само на суђењима Радовану Караџићу и Ратку Младићу у Хагу, с тим да његови искази нису били јавни, већ су само приложени Судском већу, наводи се у тексту.
„Бисери“ су распуштени јуна 1994, када је Алија Изетбеговић лично наредио да „богови рата“ напусте Сарајево, а до тог тренутка практично ниједан Србин није преживео у пет општина Сарајева под Алијом контролом.
