Иако су годинама Руси били најчешћи купци некретнина, често за баснословне суме новца, сада се ситуација промијенила, па се све чешће налазе у улози продаваца, док су главни купци тренутно Турци.
Према подацима црногорског Министарства унутрашњих послова (МУП), око 4.500 држављана Руске Федерације има привремени или стални боравак у Црној Гори, од чега се око 3.600 некретнина у руском власништву налази у Будви. Власници и запослени у агенцијама за некретнине не крију да Руси све више оглашавају своје некретнине на продају, али такође наводе и да у питању није нови тренд, већ да се то дешава већ неколико година уназад.
Као разлог најчешће се наводе финансије, односно чињеница да је рубља последњих година значајно изгубила вриједност у односу на евро, а аналитичари скрећу пажњу да је у току и процес легализације некретнина у Црној Гори, па постоје мишљења да један број руских држављана просто није спреман на додатне трошкове. Наравно, у оптицају су и разлози личне природе, а за један дио руских држављана, свакако и политичке, јер односи на линији Подгорица—Москва нијесу на завидном нивоу. Црна Гора је Русији увела и санкције, па је и то, извесно је, један од кључних разлога.
Истовремено, Црна Гора је последњих година све више занимљива за грађане и инвеститоре из Турске, који у првом кораку купују мање некретнине како би осигурали статус боравка у Црној Гори, након чега се турски држављани обично одлучују за покретање сопственог бизниса, превасходно у сектору услуга и трговине.
Ипак, аналитичари и власници агенција за некретнине у једном су сложни: Руси су по општој оцјени били платежно далеко моћнији од турских држављана, па се многи са носталгијом присјећају времена економског бума, када су се огромне своте новца у Црној Гори свакодневно сливале из Руске Федерације.
Аналитичар Игор Дамјановић сагласан је са општим оцјенама да су „грађани Руске Федерације последњих неколико година практично изгубили интерес за куповину некретнина у Црној Гори“, али опрезно додаје да „разлози због чега су Руси у Црној Гори од највећих купаца практично постали највећи продавци некретнина, нијесу једнозначни“.
„По мом суду, основни разлог готово престанка руске тражње за некретнинама у Црној Гори је пад руске националне валуте, економска криза, усвајање рестриктивних закона и повећање државне контроле над изношењем новца из те земље. Подсјетићу да је почетком 2012. године у Русији усвојен закон који забрањује државним службеницима не само да стичу, већ и да уопште посједују некретнине у иностранству“, објашњава Дамјановић за Спутњик.
Када су у питању главни разлози за пораст спремности руских држављана на продају недавно стечене имовине, овај аналитичар који често има контакт са великим бројем Руса који посјећују Црну Гору, сматра да ни ту не постоји једнозначан одговор.
„У одређеној мјери сигурно утиче погоршање политичких односа двију земаља. Посебно негативне ефекте оствариле су црногорске санкције Русији, које су прије свега имале дубоку негативну моралну поруку обичним људима, док је озбиљним инвеститорима из Русије на тај начин сугерисано да њихова пословна активност може бити ограничена или онемогућена. Такође, ту су и неиспуњена очекивања руских грађана у погледу раста вриједности некретнина, недовољних приноса од издавања, и то што економски развој Црне Горе није пратио прогнозе од прије десетак година, као и бројни случајеви у којима су руски грађани преварени“, истиче Дамјановић.
Ипак, за разлику од претежно прорежимских аналитичара, наш саговорник је мишљења да на актуелни тренд да Руси све више продају своју имовину у Црној Гори нема „никакав утицај пад рубље“, јер је познато да они истовремено „и те како улажу у друге земље“.
„Још бесмисленија је тврдња да Руси продају некретнине јер „не желе да плате легализацију држави Црној Гори“. Не само Руси, већ и сви други инострани грађани који су стекли имовину у Црној Гори, некретнине су куповали пажљиво уз асистенцију адвоката, и никада се не би усудили да купе или изграде нелегални објекат“, каже Дамјановић.
Овај аналитичар је такође сагласан да је веома „примјетно да све више Турака показује интерес за некретнинама и покретањем бизниса у Црној Гори“, али, како додаје, ове тенденције не би могао прецизније да коментарише. „Могуће да су дио неког ширег плана повећања турског економског присуства на нашем простору, али тврдње да је ријеч о гуленистима који наводно бјеже од Ердоганове диктатуре засад сматрам ипак претјераним“.
