„Ово је тренутак за успостављање стабилности, већег мира и просперитета“, рекао је у интервјуу за РСЕ Џонсон који је јуче у Београду разговарао са председником Србије Александром Вучићем, премијерком Аном Брнабић и шефом дипломатије Ивицом Дачићем.
Подсетивши да је пре Београда посетио и Атину, Скопље и Приштину, Џонсон је рекао да Грчка и Македонија имају реалну шансу да реше спор везан за промену имена државе који траје двадесет седам година.
„Сматрам да обе земље имају веома одважне премијере који сагледавају шта је у интересу народа. Мислим да тај пример може користити Србији и Косову који, по мом мишљењу, воде веома озбиљне преговоре како би решили међусобни вишегодишњи сукоб“, оценио је Џонсон.
На констатацију да се од његове претходне посете Србији у фебруару догодило нешто што нико није очекивао, а то је отварање дискусије о потенцијалној измени граница између Србија и Косова, и на питање да ли је то прихватљиво за званичнике САД, Џонсон је одговорио да мисли да је став Вашингтона „прилично конзистентан, а то је да решење мора доћи од страна у спору, иако се до тог решења неће лако доћи“, преноси Танјуг.
„Решење мора доћи од стране руководства и народа Србије и Косова. САД су ту само како би подржале и охрабриле решење спора. Желимо да руководству обе стране дамо простор да буду флексибилни и креативни, да пронађу решење за овај изузетно тежак проблем. Ја сам овде превасходно како бих пружио такву врсту подршке и подстрека“, истакао је Џонсон.
Упитан какав је утисак стекао о томе да ли су српски званичници и власти у Приштини заиста озбиљни када кажу да би подела могла бити решење вишедеценијског проблема, Џонсон је казао да мисли да су „озбиљни када је реч о проналажењу решења“.
„Понављам, ми нећемо ништа наметати, решење мора произаћи из тих разговора. Разумем забринутост људи и та забринутост је легитимна због опасности домино ефекта, али решење ћемо препустити руководству Србије и Косова и потом ћемо то решење размотрити и изразити наш став и потенцијалну забринутост по питању истог“, навео је амерички сенатор.
Он сматра да је легитимна забринутост појединих експерата активиста и политичких аналитичара који упозоравају на потенцијалне негативне последице на регион и на Балкан, али је указао да верује да су „српски и косовски лидери тога такође свесни, те то мора бити укалкулисано у сваку врсту решења“.
„Понављам, ми нисмо овде да бисмо диктирали о чему треба дискутовати, шта треба размотрити и какво коначно решење треба да буде. Ми смо овде да охрабримо и пружимо подршку“, навео је Џонсон.
Џонсон је упитан и о томе што су неке државе, пре свега Немачка, категорички против било какве промене граница између Србије и Косова и у чему се конкретно разликују став Немачке и САД.
„Рекао бих да су они повукли црвену линију, док ми нисмо. Али ми веома подржавамо дијалог који предводи ЕУ у смислу приближавања две стране. Поздрављамо тај дијалог, али не подвлачимо никакву црту“, нагласио је републикански сенатор.
Џонсон је, на питање шта мисли о томе што је Вучић у говору у Косовској Митровици поменуо Слободана Милошевића, одговорио да није имао прилику да прочита цео његов говор и да не би да даје било какав коментар пре него што се упозна „са контекстом и његовим говором у целости“.
Он је такође додао да му је „драго да је председник Вучић могао да оде на Косово и изрази своје ставове“.
Амерички сенатор је додао да је са премијерком Брнабић и великим бројем конгресмена у Вашингтону присуствовао обележавању 100 година од када је некадашњи председник САД Вудро Вилсон подигао српску заставу изнад Беле куће „препознајући огромну жртву коју су поднеле Србија и њен народ током Првог светског рата“.
„Верујем да је премијерка препознала дубок ниво подршке за српски народ у њиховом напору да стабилизују ситуацију у својој земљи, овде на Балкану и остваре просперитет и боље могућности. То је признање да је Америка уз српски народ и ми желимо да видимо успех ове нације“, рекао је Џонсон.
На констатацију да у извештају организације „Фридом хаус“ стоји да је Србија од држава у региону назадовала у погледу демократије у 2017. више него друге земље у региону, уз наводе да је, између осталог, председник Србије један од политичара који је одговоран за то, и на питање да ли се слаже са тим, Џонсон је одговорио да „није прочитао тај извештај“.
„Колико ја схватам, председник Вучић је посвећен чланству Србије у Европској унији (ЕУ), а наравно уколико имате жељу да постанете чланица ЕУ, морате да се покажете у смислу демократских институција, владавине права, независног судства, слободе медија. Уколико је то тежња председника Вучића, очигледно је да ће морати да се усклади са захтевима Европске уније. Мислим да је то веома добро за Србију“, казао је Џонсон.
О томе где препознаје негативан део руског утицаја у овом региону — у Македонији, Србији, Црној Гори, на Косову, у БиХ, Џонсон је рекао да је „пре свега, то за жаљење, јер би заиста желео да Русија прихвати пружену руку Запада и да у потпуности интегрише своју економију са Западом, да прекине са агресијом — као што је инвазија на Грузију, нелегална окупација Крима, инвазија на Украјину, замрзнути конфликт у Придњестровљу (у Молдавији), мешање на Балтику, широм региона, па и у САД“.
„Нажалост, они имају онлајн утицај. Желео бих да Русија буде пријатељски ривал, али је, нажалост, пре супарник. Они у Источној Европи заиста не нуде ништа у контексту економског просперитета. Дестабилизују ситуацију. Надам се да ће Владимир Путин променити мишљење и схватити да је за Русију најбољи пут сарадња. Дакле, не дестабилизација, већ сарадња са државама као што су и Србија и САД и европске силе, како би помогли да се успоставе мир и стабилност у Европи и у свету“, навео је амерички сенатор.
На подсећање РСЕ да је у августу 2017. сугерисао председнику Србије да се одупре руском захтеву по питању Српско-руског хуманитарног центра у Нишу и да особљу тог центра не одобри дипломатски имунитет, што се до данас није догодило, као и на питање да ли верује да се на основу тога може закључити да је Вучић прихватио његове сугестије, Џонсон је одговорио одрично.
„Не, верујем да је председник Вучић донео своју одлуку. Ја сам изнео свој савет. Ми, наравно, ценимо чињеницу да није дао дипломатски статус том хуманитарном центру, под знацима навода“, казао је Џонсон.
Он је подсетио и да је у Србији по трећи пут и да „не мисли да је неку земљу у Европи посетио више од три пута“.
„Јасно је да је овај регион високо на листи мојих приоритета, а такође и помоћника државног секретара Веса Мичела, имајући у виду и његове посете“, рекао је Џонсон, који је додао да би „волео да се догоди“ и посета председника САД Доналда Трампа Србији.
