Значај посете српског председника Александра Вучића Косову и Метохији коментарисали су југословенски и српски редитељ Љубиша Ристић и адвокат Горан Петронијевић, заступник многих Срба оптужених у Хагу. Централно питање емисије било је и да ли је могућ договор са Албанцима.
Ристић посету председника Вучића КиМ посматра као посету једном делу суверене Србије која је окупирана од стране једне велике силе. С друге стране, Петронијевић каже да треба видети колико људима који живе на КиМ та посета значи и да је треба посматрати са тог аспекта.
„Најважнија ствар је осећај Срба да их неко подржава и да нису сами. Ми не можемо да схватимо колико том народу доле то значи. Осећај да нису сами, да нису остављени, да је Србија уз њих. Сигурно да посета председника има много аспеката, али ја бих овај ставио на прво место.“
Петронијевић каже да нам је недавна изјава Рамуша Харадинаја како Косово нема спољну политику била потребна као отрежњење како бисмо схватили да разговарајући са њима, разговарамо посредно са САД, односно са Стејт департментом. Зато сматра да одлука да се председнику Вучићу дозволи посета КиМ, као и барикаде и протести, нису били на Албанцима који не одлучују ни о чему.
„Они немају своју одлуку, нису је никада ни имали, а посебно нису имали у овом периоду од кад мисле да су самостални, од кад мисле да имају државу. Оно што им кажу они то раде. Никада ништа не раде самостално. Никада ништа не раде неорганизовано. За барикаде, уверен сам, тастер је притиснут негде тамо преко океана. Циљ је био да се направи ујдурма која ће личити на такозвано чувено спонтано окупљање. То је све сем спонтано. То је показивање мишића од стране САД.“
Ристић је додао да Американци третирају Косово као територију коју контролишу и преко које хоће да реализују свој суверенитет користећи компанију која се зове НАТО, а претварају се да је то независна држава. Према његовим речима, на Косову се догађа судар великих сила, а све побуне тамо организује „интелиџенс сервис“ још од 1944. године. Ристић сматра да је Косово централна позиција за контролу много већег геополитичког простора из којег се надзире читава Европа.
Петронијевић оцењује да Србији геополитичка ситуација иде у корист када је у питању решење кризе, а под тим сматра све већи утицај Кине, а нарочито Русије на овим просторима.
„Најјачи фактор који ће утицати на будућност Косова је Русија која сваког дана има све више утицаја и интересовања за овај простор и њена моћ на овом простору је сваког дана све већа. За разлику од САД које се све више баве својим проблемима, првенствено економским.“
Петронијевић будућност посматра као светлу.
„Озбиљно сам оптимистичан да неће Србија, нећемо ми као Срби и да неће Срби на Косову проћи на онај начин како то многи предвиђају, да Албанци добију све, а ми ништа.“
Ристић објашњава да је једино решење које одговара великим силама такозвана лоша бесконачност и сматра да њима одговара продужење и производња кризе, с тим да они управљају том кризом, те да са Албанцима нема договора мимо њих.
„Косово је са њиховог становишта ствар која ће таква бити каква јесте. Они то не могу да присаједине као своју државу. Третираће Косово на начин на који су сто година третирали Панаму.“
Вест да је делегација из Прешева и Бујановца посетила Хашима Тачија са захтевом да се заложи да се на Косову одржи референдум који би подржао њихово присаједињење, Петронијевић коментарише као тактику САД.
„То што се догађа није ни Тачијева памет, ни памет ових из Прешева и Бујановца. То је опет негде тамо притиснут тастер преко океана и дат им је сигнал да сада мало замешају ситуацију како би покушали да пребаце лопту из свог дворишта у наше. Мислим да то све није безазлено. Напротив, да је јако озбиљна ствар о којој би држава морала врло озбиљно да размисли, па чак и о предузимању одређених законских могућности које постоје према оним људима који на тај начин нарушавају Устав. То је нарушавање територијалне целовитости државе.“
За решење косовске кризе и договор, како каже Петронијевић, постоје два начина: један је договор великих сила, а други Срба и Албанаца без великих сила.
„Ја тврдим да је то могуће оног момента кад Албанци буду остали без подршке и диктата САД.“
