„Европски законодавци су одлучили да, упркос великом негодовању јавности, подрже ’филтрирање‘ интернета у корист великих предузећа из музичке и издавачке индустрије“, тврди Сијада ел Рамли, генерална директорка Европске асоцијације интернет платформи, која окупља и компаније као што су Фејсбук и Гугл.
Такве тврдње о наводном филтрирању интернета противници измена су износили и пре одлуке ЕП, а интернет активиста и чланица ЕП Јулија Реда је и данас рекла да је одлука „задала ударац слободном и отвореном интернету“ и да Европски парламент ставља „профит корпорација испред слободе говора“, преноси њујоршка агенција „Блумберг“.
С друге стране, присталице ових реформи су презадовољне одлуком ЕП, па тако председник Европског удружења ауторских група (ГЕСАЦ) Андерс Ласен каже да „данашњи дан представља победу за Европу и за њену независност од неколицине технолошких гиганата који су профитирали од застарелог закона“.
Најновији прописи ће, како додаје, најзад обезбедити „оруђа која ће осигурати праведну накнаду коју су аутори и тражили“.
Данашња одлука ЕП уследила је након вишемесечне жестоке кампање и агресивног лобирања, али и „битке“ између издавача и технолошких компанија, као и узајамних оптужби за обмањивање законодаваца, наводи њујоршка агенција.
Европски парламент је раније данас усвојио предлог реформе регулативе о заштити ауторских права у ери интернета, чиме је затворио поглавље интензивне лобистичке битке коју су интернет гиганти и њихове присталице водили против новинских агенција и медијских група, као и музичке и филмске индустрије, који су иницирали те измене, пренео је Танјуг.
Предлог реформе сада иде у даљу процедуру, а коначно гласање планирано је за јануар 2019. године, након чега ће чланице Европске уније одлучити како да те измене унесу у властита национална законодавства.
Иницијативу за измене закона о ауторским правима, коју су у Бриселу популарно назвали иницијативом против ГАФА, јер се односи на четири глобалне интернет платформе, односно претраживача — Гугл, Епл, Фејсбук и Амазон — потписали су и директори 18 европских новинских агенција, укључујући српски Танјуг, с циљем да се интернет „гиганти“ обавежу да део прихода плате новинским агенцијама, чији садржај сада бесплатно користе.
Према изменама закона, они ће морати да деле један део прихода са ауторима садржаја.
Подсетимо, Европски парламент је у јулу одбацио предлог измене тог закона и вратио га на дораду, иако је он претходно добио подршку надлежног парламентарног одбора.
Један од делова предлога измена закона око којег су се највише „ломила копља“ односи се на члан 11, према којем ће интернет компаније морати да плаћају такозвани „порез на линкове“, што значи да ће морати да плаћају пре свега агенцијама, новинама и часописима објављивање њихових наслова, фотографија и текстова на својим сајтовима.
Друга оспоравана тачка је члан 13, који предвиђа обавезу технолошких платформи да „филтрирају“ садржаје које људи постављају на њих и да провере да ли је дошло до кршења ауторских права.
